субота, 20 августа, 2022
spot_img
HomeНекатегоризованоPODRŠKA SAVEZA SOKOLA ISTRI I ISTRANIMA

PODRŠKA SAVEZA SOKOLA ISTRI I ISTRANIMA


Istrani na sletu u PraguU periodu od 1918. do 1941. Savez Sokola trudio se koliko je mogao da podrži izbeglice iz Istre i njihova udruženja  u Jugoslaviji. Sokolska pesma „Zovi samo zovi” počinjala je rečima „Istra, Zara, mati nemoj tugovati. Zovi, samo zovi, svi će sokolovi za te život dati.”  Sokolska štampa pisala je o prilikama u Istri pod vlašću Italije. U Sokolskom glasniku” izašao je članak Janka Jazbeca Sudbina sokolstva u Istri”. Isticalo se da su sokolska društva bila pre Prvog svetskog rata okuplјena u župi Vitezić” sa sedištem u Voloskom-Opatiji. Sokoli su u borbi sa udruženim italijansko-nemačkim političkim organizacijama prednjačili u svim pokretima osvešćivanja naroda u Istri.  Zbog toga su sve sokolske priredbe i javne vežbe imale značaj narodnih manifestacija. Nijednu stvar nisu mrzeli Italijani tako žestoko, kao pojavu crvenih sokolskih košulјa.

Sokoli su podržavali političko vođstvo u opštinskim izborima. Posle rata, kada su Italijani zaseli Istru, krenuli su u hajku protiv sokolskih predstavnika, uz pomoć domaćih renegata. Sve su odličnije sokole zatvorili, u koliko nisu uspeli da pobegnu u Jugoslaviju.  Nastojeći da izbrišu tragove sokola u Istri, sprave, vežbaonice i arhive su uništili. Ipak po Jazbecu svojim nasilјem su učinili više u dve godine, za osvešćivanje naroda, nego ceo nacionalni pokret za deceniju. Svi nekadašnji tvrdoglavi “Istriani” postali su pod okupacijom Italije dobri Jugosloveni. Fašisti bi ubili svakoga koji bi spomenuo osnivanje sokolskih društava. (1) U  „Sokolskom vjesniku župe zagrebačke” preneli su iz sušačkih „Primorskih novina” : „Dilјem Primorja i na istarskoj obali imali smo prije rata u svakom većem mjestu sokolsko društvo, u kojemu je bio koncentriran ogroman rad oko narodnog osvešćivanja i jačanja našeg nacijonalnog posjeda. Iza rata većina se ovih društava nije povratila u život, …”. (2) Starešinstvo Saveza izdalo je 1923. proglas na sve sokole u kome je upozorilo na progone u neoslobođenim krajevima. Zato je starešinstvo pozivalo svu braću i sestre sokole u slobodnoj domovini da misle o narodu u  neoslobođenim krajevima i da se svim silama posvete sokolskom radu i šire sokolsku misao. (3)

Sokoli su priredili slet u Zagrebu od 15 do 17. avgusta 1924. U Zagreb je došlo 12.000 sokola iz Srbije, Vojvodine, Bosne, Crne Gore, Hercegovine, Dalmacije, Slovenije, Hrvatske, Međumurja i Istre. (4)  U časopisu  „Sokolić” objavlјena je pesma od Đorđa F. Lopčića  Materina reč”.  U pesmi majka govori sinu : Brat ti je Soko bio i pade za narod svoj. – Za majku Istru život je dao!” (5) Sokolsko društvo I u Zagrebu nastavilo je sa svojim „Slavenskim sijelima”. Društvo je bilo  centar slavenskog života u Zagrebu. U 1923. održalo je polјsko, čehoslovačko i lužičko-srpsko veče. Održalo je 12 aprila 1924. „Slavensko veče” u spomen neoslobođene braće u Istri. U dvorani su te večeri uz sokole i prijatelјe sokolstva bili i gotovo svi Istrani koji su boravili u Zagrebu. Starešina društva dr. Lazar Car u svom govoru podsetio je da je tih dana bila 112 godišnjica rođenja budioca narodne svesti u Istri biskupa Jurja Dobrile. Posle njega istupio je pesnik Istre brat R. Katalinić-Jeretov. Recitovao je plač  „Majke Margarete” sa zaroblјenim sinom. Sledile su pesmice svom rodnom kraju i gradovima Opatiji i Volosku. Kad je naraštajac Zvonko Pfaf recitovao pesmu „Mojoj Istri”, pesnik se rukovao sa sokolićem. Sokolski orkestar svirao je istarske pesme. Pročelnik sokolskog muzičkog odelenja Milan Katić instrumentalizovao je istarske narodne pesme. Pesme je izvodio sokolski orkestar. Time je bio zaklјučen program slavenske večeri. Posle kraja programa mladi su igrali u dvorani uz sviranje sokolskog orkestra. Društvo je planiralo da nastavi sa svojim Slavenskim selima. (6)

Delegacije iz Istre prisustvovale su na  Sveslovenskim  sokolskim sletovima u Pragu. Bio je to jedan vid međunarodne podrške svih sokola istranima pod vlašću Italije. Pored deputacija iz svih krajeva Jugoslavije na  sletu u Pragu 1926. bila je delegacija Slovenaca iz Italije, na čelu sa poslanikom u italijanskoj skupštini dr. Vilfranom. Jugoslovenska kolonija u Pragu je 4 jula 1926. priredila banket u velikoj dvorani palate “Radio”. Posle umetničkom programa pozdravio je Slovence njihov zemlјak praški advokat dr. Mandić, govoreći o teškim prilikama pod kojima Slovenci održavaju svoj narodni karakter. Govorio je na slovenskom, srpsko-hrvatskom i češkom jeziku. U svom odgovoru dr. Vilfran je između ostalog, naglasio topao prijem, koji su talijanski Slovenci našli u Pragu, koliko kod Čeha, toliko kod svojih najbližih zemlјaka. (7)

Naraštajski slet župe Mostar održan je u Dubrovniku 2 i 3 juna 1928. Sletu su prisustvovali članovi župe „Vojvoda Hrvoje” (Split) i župe „Nјeguš” (Cetinje). Bilo je oko 1.000 učesnika. Položen je venac pred spomen-pločom palim dobrovolјcima. Povorka je produžila do Gundulićeva spomenika, gde je takođe položen venac. Govorio je starešina župe, Čeda Milić i J. Jeras u ime Jugoslovenskog Sokolskog Saveza. U svom govoru spomenuo je otrgnute sokole Zadra, Istre i Gorice, kojima se oduševlјeno stalo klicati.(8) Starešina Sokolskog društva u Staroj Pazovi dr. Branko Čipčić održao je 1929. komemorativno predavanje o Vladimiru Gortanu, strelјanom u Istri od fašističke Italije. (9)

Povodom 10 godišnjice oslobođenja Kastava koji se smatrao najistočnijim delom Istre  24 i 25 maja 1931. otkriven je spomenik zahvalnosti kralјu Petru I, osvećena je nova Učitelјska škola i razvijena sokolska zastava, dar kralјa Aleksandra Sokolskom društvu Kastav. Ceo Kastav je bio u svečanom ruhu, iskićen morem jugoslovenskih zastava. Mnoštvo naroda iz bliže i dalјe okoline sleglo se u Kastav. Pokrovitelј svečanosti bio je prestolonaslednik Petar. Iz Beograda došli su zamenik starešine SSKJ Đ. Paunković i delegati A. Brozović i dr. M. Dragić. Svečanosti su počele otkrivanjem spomenika zahvalnosti kralјu Petru I, podignutom na šetalištu kralјa Petra, odakle se pružao pogled na Jadran i Učku. Spomenik je bio delo Ivana Meštrovića. Pored zvaničnih predstavnika, vojske, sokola i naroda prisustvovali su i članovi društva “Istre” i omladinci “Mlade Jugoslavije”.  Održana je služba na staroslovenskom jeziku. Govorio je stari narodni borac prof. Vjekoslav Spinčić, burno pozdravlјen od naroda. U svom govoru istakao je ulogu koju je odigrala Karađorđeva Srbija u istoriji nacionalnog oslobođenja. Podsetio je na momenat kad je novoizabrani kralј Srbije Petar Karađorđević prolazio kroz Beč na putu za Beograd i kada su ga dočekali omladinci Srbi, Hrvati i Slovenci sa pokličima : “Živeo Jugoslovenski Kralј”. Izneo je rad kralјa Petra na sređivanju prilika u Srbiji, kao i na stradanja koja je podneo kralј sa svojom vojskom u ratu za oslobođenje i ujedinjenje. Posle govora Vjekoslava Spinčića bio je otkriven spomenik uz sviranje državne himne i gruvanje topova. Na 5 metara visokom postamentu bilo je postavlјeno poprsje kralјa Petra I. Govorili su pukovnik Damjanović, ban dr. Perović, predstavnik Jugoslovenske matice, predstavnici gradova Zagreba i Sušaka, starešina  Sokolskog društva Kastav Karlavaris i predsednik opštine Kastav Cucančić, koji je primio spomenik na čuvanje. Društvo “Istra” položilo je na spomenik srebrni venac. Pevačka društva i muzike izvodile su istarske narodne pesme. Posle otkrića spomenika  razvijena je sokolska zastava. U ime kuma zastave prestolonaslednika Petra, zastavu je razvio  II zamenik starešine SSKJ Đuro Paunković. Blagoslov je obavio  prof. Spinčić. Dr. Milorad Dragić izrazio je uverenje, da će Sokolsko društvo Kastav nositi uvek zastavu na putevima nacionalne borbe, sokolske časti i veličine sokolskih dela.   Spinčić, sin Istre, prišao je zastavi i prikopčao joj belu svilenu traku, na kojoj je zlatnim slovima bilo izvezeno : Jačajte i mirite Jugoslaviju! – Profesor Spinčić”. Starešina župe Sušak-Rijeka Ivo Polić u svom govoru je spominjao nacionalne i kulturne težnje Istre, a starešina Sokolskog društva Kastav Karlavaris predao je zastavu na čuvanje društvenom barjaktaru. Uz oduševlјene pozdrave krenula  je velika povorka na čelu sa zastavom. Posle podne bio je sokolski slet kastavskog okružja. Slet je vodio načelnik Ivo Dukić i načelnica Milojka Rubeša. Uveče je bio u Kastavu priređen vatromet, a nad Kastvom je svetleo veliki plameni inicijal “A”. Sutradan je bila osvećena nova Učitelјska škola Kralјa Aleksandra Prvog”. Posle osvećenja, na narodnom jeziku, koju je uz asistenciju ostalih sveštenika obavio profesor Spinčić, bila je otkrivena u auli škole spomen-ploča. Ploču je otkrio direktor gimnazije na Sušaku Brklić. U svom govoru istakao je da će škola biti rasadnik znanja, a u isto vreme žarište jugoslovenske nacionalne svesti u Istri. U dvorani škole održana je akademija na kojoj je govorio direktor škole Ribarić. Đura Paunković govorio je o ulozi mladog učitelјstva  na širenju sokolstva po selima. Govorili su predstavnik ministarstva prosvete, … . Nakon toga priređena je akademija učenika Muzičke škole u Kastvu. Po akademiji Udruženje jugoslovenskog učitelјstva u Kastvu održalo je svečanu skupštinu. (10)

 Iselјenici iz Istre i Kvarnera, koji su bili pod italijanskom vlašću,  naselili su se na Banovom Brdu u Beogradu. Da bi mogli da vežbaju gimnastiku osnovali su Sokolsko društvo Beograd IV na Banovom Brdu. Sokoli su na svojim izložbama redovno isticali stanje u Istri pod italijanskom vlašću. U Oficirskom domu u Beogradu novembra 1932. otvorena je Sokolska izložba. Izložbu je otvorio kralј Aleksandar. Odelјenje Poroblјene Istre, Trsta i Gorice bilo je ukrašeno dalmatinskim narodnim tkaninama koje je poslala Ženska dobrotvorna zadruga u Kninu s natpisom : „Ženska zadruga u Kninu pozdravlјa Jugoslovenske Sokole”. Prilikom otvaranja izložbe kralјu Aleksandru prikazan  je drveni model Sokolskog doma Beograd IV (Čukarica) izrađen od brata Kapošvarca.  Savezni prosvetni odbor organizovao je u sporazumu sa upravom beogradske radiostanice  radioprenos svečanog otvaranja izložbe. (11) U „Sokolskom glasniku” isticali su da su župe koje su tada još robovale, predstavlјene su zastavama Sokola u Puli, Gorici, Idriji i Volovskom-Opatiji.(12)   Na izložbu je reagovala italijanska štampa. U članku „Italofobske manifestacije na Sokolskoj izložbi u Beogradu” istaknuto je da kad se uđe na izložbu vidi se natpis „Ne zaboravite Istru”. Dalјe se ističe da su izložene fotografije “istarskih mučenika” po Italijanima ustrelјenih terorista u Italiji radi njihove dinamitaške aktivnosti. Na karti Jugoslavije opažala se najveća kompaktnost sokolskih pripadnika samo na italijanskoj granici. Zastavice, zavite u crno, postavlјene su nad Goricom, Trstom, Pulom i Zadrom. Pojedini vodiči dolazeći do karte tumačili su da  te zastavice pokazuju da još ima braće koju treba osloboditi, i da je cilј sokola da pripremi njihovo oslobođenje. (13)

Prosvetni odbor Sokolskog društva Subotica organizovao je idejnu i prosvetnu školu. Idejna škola bila je organizovana za nove članove sokola, a prosvetna za celokupno članstvo, naraštaj, đake i zanatlije. U prosvetnoj školi predavano je o Istri, o sokolskoj štampi, o prvoj pomoći, … . (14)

U Subotici je održan Četvrti pokrajinski slet Saveza Sokola Kralјevine Jugoslavije juna 1936. Na Vidovdan 28. juna 1936. održana su takmičenja sokolskih muzika, tamburaških i pevačkih horova i guslara. Po završenom sokolskom Vidovdanskom pomenu formirala se pred Sokolskim domom povorka koja je na čelu sa predstavnicima slovenskog sokolstva, predstavnicima vlasti i sokolskom muzikom, pošla do Eriovog trga, gde je bila posađena Slovenska lipa. Sav prostor i trg Slobode bili su ispunjeni masom sokola i građanstva, koje je prisustvovalo simboličnom svečanosti polaganjem zemlјe koju su doneli predstavnici sokolskih jedinica iz svih krajeva na mogilu pod Slovenskom lipom. Svečanost je počela sviranjem himne „Hej Sloveni“. Prvi su prišli lipi braća iz Istre, koji su sasuli zemlјu donetu iz tamošnjih neoslobođenih krajeva. Na kraju je sokolski hor iz Radovlјice u slovenačkim narodnim nošnjama pevao „Hej Sloveni“. (15) U Zagrebu je u Sokolskom društvu Zagreb I proslavlјen Dan Ujedinjenja 1936. Tom prilikom sokoli su organizovali sađenje slovenskih lipa i otkrivanje spomen–ploča kralјa Aleksandra i predsednika Čehoslovačke Masarika. Od zagrebačkih nacionalnih i kulturnih društava bili su: Dečji dom Viteškog kralјa Aleksandra … , Dobrotvorna zadruga Srpkinja, „Istra“ dobrotvorno i prosvetno društvo, Oblasni odbor Jadranske straže, Jugoslavenski narodni ženski savez, Jugoslovensko profesorsko društvo, Udruženje ratnih invalida, Savez sokola, ….. . (16) Društvo „Istra” u Novom Sadu imalo je svoje prostorije u Sokolskom domu u Novom Sadu. (17)

 Sokoli su sarađivali sa Savezom emigrantskih udruženja Istra-Trst-Gorica. Sokolska župa Beograd odlučila je da se 1. decembra 1938. na svečan način obeleži dvadesetgodišnjica oslobođenja i ujedinjenja. Za ovu proslavu prihvaćena je sugestija Saveza sokola da u njoj uzmu učešća prestolničke ratničke, nacionalne, kulturne organizacije i savezna uprava i to u sokolskoj povorci i na svečanoj župskoj sednici gde bi predstavnici ovih organizacija dali svoje izjave i solidarisali se sa sokolskim pogledima. Hilјade starih ratnika, rezervnih oficira, dobrovolјaca, članova Narodne odbrane, Jadranske straže, Kola srpskih sestara, Jugoslovenskog i Srpskog kulturnog kluba, Saveza emigrantskih udruženja Istra-Trst-Gorica, članovi Društva slovenska misao, Narodna svest i masa studenata beogradskog Univerziteta. Svi su bili sa svojim zastavama a studenti sa transparentima i natpisima : Studenti sa sokolima!, Čuvaćemo granice! U Saveznom domu, današnjem Protokolu na Terazijama, održan je deo svečanosti a nastavlјen u Sokolskom domu u Tiršovoj ulici. Tu su predstavnici udruženja iz Beograda govorili o značaju 1. decembra. (18)

Sokolske pozorišne družine su izvodile pozorišna dela sa temom o stradanju stanovništva jugoslovenskih krajeva pod vlašću Italije. U Staroj Pazovi sokoli su na akademiji posvećenoj proslavi Dana Ujedinjenja 1926. izveli pozorišni komad „Mrtva Straža”, tragediju iz života Istrana. (19)   Pozorišna sekcija Sokolskog društva Dubrovnik izvodila  je 1929. aktovku „Nada Istre” od Klonimira Škalka.(20)

  Sokolska župa Beograd priredila je marta 1938. Bal slovenskih naroda u prostorijama Sokolskog društva Beograd Matica u Deligradskoj ulici.  Naročito toplo su bili pozdravlјeni članovi i članice udruženja Trst–Rijeka–Gorica koji su izveli nekoliko plesova iz svog kraja i u nošnji tamošnjeg živlјa. (21) U Počasnom odboru bili su dr Vjekoslav Miletić, ministar fizičkog vaspitanja; general Petar Kosić, komandant Beograda; … Roman Drejling, starešina Ruskog sokolskog saveza; … dr Marije Čok, predsednik Udruženja Istrana; Kolo Srpskih Sestara; … . (22)

U Beogradu je osnovan „Odbor za saradnju patriotskih društava” maja 1939. U Odbor su ušli Savez Sokola Kralјevine Jugoslavije, Udruženje rezervnih oficira i ratnika, Savez ratnih dobrovolјaca, Udruženje starih četnika, Udruženje nosilaca Karađorđeve zvezde, Udruženje nosilaca ordena belog orla s mačevima, Udruženje nosilaca albanske spomenice, Jadranska Straža, Savez emigranata iz Istre, Srpski kulturni klub, Jugoslovenski kulturni klub, Kolo Srpskih Sestara i Beogradsko žensko društvo. Odbor je radio na snaženju patriotskog duha najširih slojeva naroda. Kad je jedno društvo vršilo svoju nacionalnu i patriotsku akciju, članovi svih drugih udruženja bili su dužni da ga pomažu. (23)

Uprkos početku Drugog svetskog rata 1939. Sokolsko društvo Beograd–Matica priredilo je 16. marta 1940. Sveslovensko veče. Na programu iz Istre bile su:  „Balun“ istarska igra koju su izveli članovi i članice Društva Istra, Trst i Gorica;   Recitacija člana Društva Istra, Trst i Gorica;  Istarske narodne pesme pevao je duet Društva Istra, Trst i Gorica.   (24)  Sem sveslovenskih balova sokoli su priređivali i manje priredbe. Sokolsko društvo Beograd–Matica priredilo je marta 1939. „Istarsko veče”, da bi učvrstila veze sokola i članova „Društva Istra, Trst i Gorica”. Izveden je program i održani govori o radu društva. (25)

 Sokoli su u periodu između 1918-1941. podržavali  izbeglice iz Istre i njihova udruženja  u Jugoslaviji.  Sokolska štampa je pisala o Istri u svakoj prilici   da  se ne zaboravi Istra i istrani.  Cilј sokola bio je da se pripremi  oslobođenje Istre, Kvarnera i Gorice u budućnosti.  Na skoro svim sokolskim priredbama učestvovao je Savez emigrantskih udruženja Istra-Trst-Gorica.                                                             

Članovi Saveza Sokola su  posle osnovanja „Odbora za saradnju patriotskih društava” maja 1939. između ostalog bili dužni i da pomažu  akcije Saveza emigranata iz Istre. Saradnja je trajala do Aprilskog rata 1941.

 

Saša Nedelјković, član Naučnog društva za zdravstvenu istoriju Srbije

 

Napomene :

  1. Janko Jazbec,Sudbina sokolstva u Istri”, „Sokolski glasnik”, Ljublјana, 1921, str. 117, 118;
  2. „Sokolstvo u Primorju”,  „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, januar-februar 1922, br. 1-2, str. 21;
  3. „Sokolstvo za ugnjetavana prava našega naroda”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, decembar 1923, br. 3, str. 50;
  4. „Spomenica Sokolskog društva u Staroj Pazovi 1906-1931.”, Štamparija „Jedinstvo”, Stara Pazova, str. 7, 20, 21, 23, 33, 37, 38;
  5. Đorđe F. Lopčić,Materina reč”, „Sokolić”, Ljublјana, januar 1927, br. 1, 14;
  6. „Istarsko veče u Sokolu u Zagrebu”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, juli 1924, br. 7, str. 187;
  7. „Slovenci iz Istre na praškom sletu”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, august-septembar 1926, br. 8 i 9, str. 182, 183;
  8. „Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str. 77, 78, 79, 80, 81, 82, 87;
  9. „Spomenica Sokolskog društva u Staroj Pazovi 1906-1931.”, Štamparija „Jedinstvo”, Stara Pazova, str. 7, 20, 21, 23, 26, 33, 37, 38;
  10. „Velika nacionalna svečanost u Kastvi”, „Sokolski glasnik”, Ljublјana, 27 maja 1931, br. 22, str. 1;
  11. „Nј. Vel. Kralј s Nј. Vis. Prestolonaslednikom Petrom, starešinom Saveza SKJ, otvorio je Sokolsku izložbu”, „Sokolski glasnik”, Ljublјana, 18. novembra 1932, br. 46, str. 1,2,3;
  12. „Kroz dvoranu Sokolske izložbe u Oficirskom domu u Beogradu”, „Sokolski glasnik”, Ljublјana, 18. novembra 1932, br. 46, str. 3;
  13. „Još o Sokolskoj izložbi u Beogradu”, „Sokolski glasnik”, Ljublјana, 9. decembra 1932, br. 49, str. 2;
  14. Č.„Rad prosvetnog odbora“, „Sokolski glasnik“, Ljublјana, 1 januara 1935, br.1, str. 5;
  15. „Svečanost polaganja zemlјe na mogilu pod Slovenskom lipom“, „Veličanstveni zbor Sokolstva pred Sokolskim domom“, „Sokolski glasnik“, Ljublјana, 10 jula 1936, br. 27 i 28, str. 5, 7, 8; 
  16. „Sađenje slavenskih lipa i otkrivanje spomen–ploča u čast Viteškog kralјa Aleksandra I Ujedinitelјa i Pretsednika–Osloboditelјa T. G. Masarika“, „Sokolski glasnik“, Ljublјana, 15 decembar 1936, br. 49, str. 3, 4;
  17. Jovan Paunović, „Sokolstvo u Novom Sadu (1918-2007)”, „Telesno vežbanje i sport u Srbiji (1857-2007)”, Beograd, 2008, str. 160;
  18. „1. decembar 1938. g u Beogradu”, „Oko sokolovo“, Beograd, 1939, br. 1, str. 3-10;
  19. „Spomenica Sokolskog društva u Staroj Pazovi 1906-1931”, Štamparija „Jedinstvo” Stara Pazova, str. 26;
  20. „Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str. 90, 91;
  21. „Župski bal Slovenskih naroda“, „Oko sokolovo“, Beograd, 1 april 1938, br. 4, str. 68;
  22. „Godišnji izveštaj o radu Sokolske župe Beograd za XVIII redovnu godišnju skupštinu 3 aprila 1938 god.”, str. 77, „Oko sokolovo”, Beograd, Beograd, 1 april 1938, br. 4;
  23. „Ratni pomenik”, Beograd, juna 1939, br. 3, str. 1;
  24. „Vesti Sokolskog društva Beograd–Matica“, „Oko sokolovo“, Beograd, 15 maj 1940, br. 5 i 6, str. 102;
  25. Kratke vesti iz našeg Sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 17 mart 1939, br. 11, str. 3;                                         

                                                                                   



Source link

RELATED ARTICLES

Most Popular

Recent Comments