петак, 19 августа, 2022
spot_img
HomeZabavaPOSJETA KRALjA ALEKSANDRA SOKOLSKOM TABORU NA BLEDU U FILMU „OJ LETNI SIVI...

POSJETA KRALjA ALEKSANDRA SOKOLSKOM TABORU NA BLEDU U FILMU „OJ LETNI SIVI SOKOLE”


sokol2Posle Prvog svetskog rata društva Jadranska stražapodmladak Crvenog Krsta, sokoli, …  su uz svoja predavanja prikazivala filmove. Na primer podmladak  Crvenog Krsta je 1926. putem bioskopa širio prosvetu i higijenu na selu, ne samo kod omladine nego i kod odraslih. U Zagrebu osnovali su prosvetni bioskop sa javnim predavanjima za školsku decu, narod i vojsku. Podmladak  Crvenog Krsta u Novom Sadu planirao je da otvori đački bioskop.(1) Osnivali su školske bioskope Podmladka (u Zagrebu i Sarajevu). Dva kinoaparata išla su po školama.

Bioskopi su služili na prvom mestu higijenskoj propagandi.(2) SokolskedruštvenejedinicesarađivalesusaPodmladkomCrvenogKrsta. Saradnjaseodvijalaizmeđumesnihdruštavakrozzajedničkeakcije. Savez sokola bio je najbrojnija organizacija u Jugoslaviji. U Savezu je oko 1938. bilo 2.500 društvenih jedinica sa 322.000 pripadnika. (3) Sokolsko društvo Predvor imalo je svoj dom pod visokim planinama. Bilo im je oduzeta mogućnost uživanja većine kulturnih darova. Zato je radost među članstvom bila dvostruka kada su saznali da im je SPO poslao dva sokolska filma. U člankuSokolski film na seluopisano je prikazivanje filmova u sokolskom domu S. D. Predvor i u školi u Olšavki: „Još nikada nije vežbaonica bila tako puna kao te večeri kad su ti filmovi bili prikazivani. Sa velikim interesom je članstvo gledalo na filmu naše prosvetne vođe, članove SPO i vrlo zanimlјivi život u Saveznoj prosvetnoj školi koji se vidi u filmu Sokolskiživotbr. 3“. Sokolskiživotbr. 2”  prikazao je slet sokolske župe Novi Sad. Film je oduševio vežbače. Film su polako prikazivali da bi vežbači videli kako treba izvoditi skokove … . Članstvojetakobilofilmomoduševlјenodajestalnopitalohoćemoliopetdobitikakavfilm.Sokol1 Osetilosekakosmoprekofilmavezanisaostalomsokolskombraćomidanismosamiuovimvisokim  gorama. Jedanodnajstarijebraćejerekao : Kolikogodsamnastupavideo, jošnikadnisamdobiotakopotpunuopreglednuslikusokolskograda. Naovajnačinsenajbolјevidikakojesokolskiživotlep.” Drugogdana  filmjeprikazan  sokolskojdeciinaraštaju, aprikazanjeuškoliuOlšavki. Učlankujeistaknuto :Nemoguće je opisati kakav je utisak ostavio film na njih. Biće jasnije, ako napomenem da nekoji od njih još nisu ni voza videli. .. . To je najkraći prikaz kako je delovao sokolski film na selo. Mi samo želimo da ga što češće vidimo.“(4)  Pošto je 1934. u Jugoslaviji delovalo oko 600 javnih bioskopa, a mnoge velike opštine nisu imale stalni bioskop, sokoli su smatrali da kao privatno društvo treba da svojim filmom ispune prazninu. U tadašnjoj Jugoslaviji samo su u Beogradu, Zagrebu i Novom Sadu postojali pojedinci ili ustanove koji su radili sa uzanim filmom. Sokoli su na sebe preuzeli dužnost da Sa našim kulturnim filmom treba da dođemo i u najzabačenije selo Jugoslavije i unesemo znanje, kulturu i civilizaciju.” (5) Sokoli su smatrali da se film pokazao kao najače i najuspešnije sredstvo za vaspitanje članstva a u isto vreme i najbolјi način za sokolsku propagandu na selu. (6)

Sem sopstvene proizvodnje kratkih filmova Savezni prosvetni odbor Saveza Sokola (SPO) sarađivao je sa društvom Zadruga Jugoslovenski prosvetni film koju je grupa nacionalnih radnika iz Beograda i Zagreba osnovala 1931. u Beogradu. Cilј Jugoslovenskog prosvetnog filma bio je dasistematskim radom sudeluje, sarađuje i daje podstreka za stvaranje domaće filmske industrije“. Zadruga je imala svoju vlastitu tehniku i laboratoriju i do 1941. snimila je oko 280 dokumentarnih filmova iz svih oblasti Jugoslavije i narodnog života. Izvozio je svoje filmove u inostranstvo u cilјu propagande Jugoslavije u turističkom, privrednom i kulturnoistorijskom pogledu. „Jugoslovenski prosvetni filmje zajedno sa drugim slovenskim narodima (Česima i Bugarima) radio na proizvodnji igranih filmova. Zadruga je sarađivala sa stranim partnerima za vreme snimanja njihovih filmova u Jugoslaviji. Sa Česima je 1935. snimio filmA život teče dalјe“, a sa Nemcima 1937.  „Princezu korala“. Uvozio je češke i polјske (dokumentarne) filmove. Za Savez SKJ uvezao je filmSokolski slet u Pragu“. Zahvalјujući materijalnom i intelektualnom osloncu, privukao je poznate snimatelјe i bio inicijator osnivanja 27 septembra 1931. Saveza proizvođača filmova u Kralјevini Jugoslaviji. „Jugoslovenski prosvetni filmsnimio je 1931. „Svesokolski slet u Beogradu“. Snimali su Mika Đorđević, Josip Novak, Anatolij Bazarov, Aleksandar Gerasimov i Stanislav Novorita (7). Filmove jeJugoslovenski prosvetni filmprikazivao preko bioskopa i preko vlastitih putujućih sekcija. Sekcije su prikazivale filmove u mestima gde nije bilo bioskopa, po školama i kasarnama. Prikazivani su filmovi prosvetne i nacionalne sadržine (8). Osim saJugoslovenskim prosvetnim filmomsokoli su sarađivali sa higijenskim zavodima. Centralni higijenski zavod bio je u Beogradu a svaka banovina imala je svoj higijenski zavod. Prikazivali su njihove higijenskoprosvetne filmove. Higijenski zavod u Skoplјu je 1929. g. osnovao svoju filmsku sekciju, koja je snimala i izrađivala filmove u režiji zavoda. Snimio je filmove: Malarija (1161 m), Na suncu i vazduhu (400 m), Među budućim domaćicama (335 m), Zaraza pobeđuje (o pegavcu, 1.200 m), Zemlјotres na jugu (847 m) Filmove je Zavod prikazivao besplatno u cilјu zdravstvene propagande i pouke (9).Škola narodnog zdravlјa osnovana je 1926. g. u Zagrebu. U laboratoriji Škole su uz filmove izrađivane fotografije i dijapozitivi koji su korišćeni u svim oblicima prosvetnog rada: u izdavačkoj delatnosti ili su služili za opremanje zdravstvenih i higijenskih izložbi. Voditelј filmske delatnosti u Školi bio je Milan Marjanović. Kasnije je prešao u Beograd i osnovaoJugoslovenski prosvetni film“. Usmeravatelј filmske proizvodnje bio je lečnički zbor Škole. U filmskoj ekipi bili su voditelј (urednik), snimatelј i tehničar. Filmska ekipa Škole snimala je u svim krajevima Jugoslavije. Od filmova Škole izdvajamo: „Higijenska izložba škole narodnog zdravlјa u Zagrebu“ , “Malarija“, „Borba protiv bolesti putem filma I-II“, „Kroz naše Kosovo“, „Golubačka mušica“, „Izlјečen od sušiceiNaše maslinarstvo“ (10). Škola narodnog zdravlјa je  snimila za sokole filmOj letni, sivi SokoleiSvesokolski slet“, od koga je sačuvan insert u filmuBorba protiv bolesti putem filma II“ (11). FilmSvesokolski sletsnimlјen je pod ličnim rukovodstvom Milana Marjanovića, jednog od osnivača i pokretačaJugoslovenskog prosvetnog filmai Zadruge za privredni film.

 Do 1928. filmsko odelјenje pri Školi narodnog zdravlјa u Zagrebu je nabavlјalo propagandne filmove iz inostranstva, koje su onda prikazivali na selu. Sa tim filmovima nisu imali mnogo uspeha. Od 1928. su rešili da sami snimaju filmove o domaćim prilikama. Filmsko odelenje vodio je  profesor dr. Bresler, dobar poznavac kulturnohigijenskih prilika i potreba naroda. Gerasimov, inženjer, i Bazarov bili su filmski stručnjaci. Svake godine radili su 4 nova filma, sa malim sredstvima. Ti filmovi su imali veliku potražnju. Za te filmove je bilo interesa i u Grčkoj i Bugarskoj. Sem zdravstvenohigijenskih filmova snimali su i kulturne filmove. U odelјenju je snimlјen zvučni film Ćirilo Metodov kor, kulturno značenje umjetničkog djelovanja”. Snimio ga je Gerasimov, a režirao Bazarov. Sadržaj je bio : Posle panorame Zagreba pred gledaocima su predstavlјene Gričke Gorice, Tamo stoji stoletna zgrada grčkokatoličkog semeništa, a kraj nje stolna crkva Križevačke biskupije, posvećena slovenskim apostolima sv. Ćirilu i Metodiju. To je matična crkva ĆiriloMetodova hora. sokol0Tu je osnovan hor 1931. Hor je specijaliziran za kultiviranje staroslovenske crkvene muzike. Društvo obučava pevače u svojoj školi, teoretski i praktično, naučnoliterarnim studijem, čestim vežbanjem i izdavanjem Ćirilometodskog vjesnika”. Pred očima gledaoca bila je prikazana jedina na svetu postojeća revija za istočnoslovensku muziku, u kojoj su sarađivali vizantološki kompozitori i muzikolozi  sa svih strana sveta.  Na filmu je vođa hora S. Višošević izjavio : „Bježimo od diletantizma, idemo za potpunom artizacijom pjevaštva. Novi duh vremena traži solidnu izgradnju u svim granama narodne kulture. Mi Sloveni, ako ne želimo biti pregaženi od vremena i događaja, treba da ozbijno posegnemo za individualnim jačanjem svake od kulturnih jedinica, jer ćemo time najviše doprinijeti sveopćem napretku slovenske civilizacije i kulture. … U obnovi kršćanskovjerskih tradicija i praktičnoj provedbi ćirilometodske misli gledamo zalog sretnije budućnosti svih slovenskih naroda.” U Beogradu u par dana videlo je film preko 30.000 gledalaca. Ovaj religiozni tonfilm videli su i slušali papski nuncije u Beogradu, Pelegrineti, nadbiskup beogradski dr. Rodić, … . Bugarskim društvima i korporacijama koje su posetile Zagreb bio je film prikazan u Higijenskom zavodu. Autor članka  Ćirilometodov kor u tonfilmuu časopisu Ćirilometodski vjesniknadao se će film proći Bugarsku i privući mnogo bugarsko srce ideji verskog zbližavanja Južnih Slovena. (12) U Knjizi za sokolsko seloistakli su : I staro i mlado, i muško i žensko skupi se da gleda  Čuda koja  igraju po platnu”. Poslije završetka prikaza čitava okolina s naročitim uživanjem pripričava s velikim interesovanjem o tim čudnim prikazima sjećajući se  i najmanjih pokreta u filmu prikazanih, te jedva čekaju prikaz drugog filma.” Sokolska četa u Divinu prikazala je 13. januara 1937.  u prostorijama osnovne škole vaspitnohigijenski film Dvije seke”. Film je snimlјen u okolini Zagreba i prikazivao je odgoj deteta u tri čina. Bio je prikazan uporedan život dve sestre selјanke. Jedna sestra je posle završene domaćičke škole u Zagrebu primenila sve korisne stvari koje je naučila u školi i to : odgoj dece, kućanstvo i domaćinstvo. Druga sestra je potcenjivala školovanje, i zadržala dotadašnji primitivan način života. Film je prikazan uz predavanje, koje je bilo sastavlјeno prema sadržaju filma. Projekciji filma prisustvovalo je oko trista gledalaca. Film je izazvao senzaciju u selima. Članovi čete nameravali su da film prikažu u još nekoliko seoskih četa. (13)

Među filmovima koje su u međuratnom periodu snimlјeni za sokole isticao se dugometražni dokumentarni film Oj  letni  sivi  sokoleo taborovanju  novosadske sokolske župe  na  Bledu jula 1934. Sokolska štampa opširno je izveštavala o snimanju filma i njegovom kasnijem prikazivanje širom Jugoslavije. U Sokolskom glasnikuod 22 decembra 1932. izašlo je saopštenje da će Prosvetni odbor Saveza SKJ prirediti taborovanje za oko 150 sokola svih kategorija sa teritorije župe Novi Sad na Bledu jula 1933. Predviđeno je da taborovanje koje je trebalo da traje 30 dana bude snimlјeno za film. (14) Na inicijativu Prosvetnog odbora novosadska sokolska župa organizovala je taborovanje na  Bledu. Zvučni film od 2.500 metara prikazivao je život u taboru od jutra do mraka. (15)

 Na filmu je bio prikazan uzoran život sokolske  omladine i  lepote  slovenačkih  predela. Poselo  u taboru   posetila  je  kralјica  Marija  sa  sinovima. Nekoliko  dana  posle  njih, tabor  je  posetio kralј Aleksandar. Mih. Milovanović je uSokolskoj prosvetiopisao posetu kralјa sokolskom taboru 17 jula 1934 . Kralј Aleksandar je došao iznenada, u pratnji jednog oficira. Hteo je da vidi sokole onda kada nisu očekivali goste. Zatekao ih je kako popravlјaju svoj najveći šatorhangar koji je porušila oluja. Čim su ugledali kralјev automobil, kako ulazi na kapiju, sokoli su poskakali sa krova šatora i opkolili svog kralјa i pozdravili gaSokolskim pozdravom” : „Sokolskom snagom svom, Za Kralјa, za Narod, za mili Dom: Zdravo ! Zdravo ! Zdravo ! “. Proveli su ga kroz ceo tabor, od šatora do šatora, da bi sve pregledao i video. Kralј se o svemu raspitivao, ulazio u šatore, razgledao taborske postelјe, „a kada naiđosmo na šatore, koji su nosili imena velikih sokolskih pokojnika : „Brat Gortan”, „Brat Malej”, „Brat Velјko Čubrilovići dr., Kralј dugo zastajkivaše, i ozbilјnim dostojanstvenim pogledom posmatraše cvećem okićene table sa natpisima,” Otišli su u kuhinju, gde se kralј raspitivao o ishrani, o organizaciji nabavke namirnica … . Posle pregleda unutrašnjeg uređenja tabora, sokoli su priredili na brzinu mali program. Dve vežbe sa muškom i ženskom decom, vežbe na vratilu i razboju i nekoliko veselih dečjih igara bili su improvizovani program. Kralј je posle svake tačke aplaudirao i čestitao vežbačima. Posle pola sata kralј je završio posetu.  Film  je od  strane  Ministarstva  prosvete  preporučen   celokupnoj  školskoj omladini. (16) Film je naručio Savezni prosvetni odbor Saveza Sokola Kralјevine Jugoslavije a snimila  ga je  Škola  narodnog  zdravlјa iz  Zagreba. U snimanju  su  iz  Škole  učestvovali    reditelј  Kamilo  Bresler, pedagog  Škole  i  član sokola;  Aleksandar Gerasimov, inžinjer  i  Anatolij  Bazarov, operater. Od  istaknutih   sokola  u  taboru  su  radili  sa  omladinom  Milan  Stevanović, prvak  u  vežbama  na  vratilu  i  taborski  horovođa  kompozitor  Svetolik   PašćanPašćan  je  napisao  tekst   i  komponovao  muziku  za  filmProsvetni  odbor S.S.K.J. štampao  je  knjigu  o taborovanju  na  Bledu. Knjiga Oj letni, sivi sokole bila je ilustrovana  sa  108 snimaka  iz  filma (17) Dr. Milivoj Pavlović istakao je u svom članku  Oj letni, sivi sokole da, uz prosvetni odbor iz Novog Sada, bile su velike zasluge Velјe Popovića, člana Prosvetnog odbora Saveza Sokola i referenta za trezvenjaštvo i taborovanje, za priređivanje taborovanja na Bledu 1934. Tabor na Bledu bio je uređen kako se poželeti moglo : zdravstveni uslovi, kupanje u jezeru, letnje vežbalište, uređen logorski život, dopunjen sokolskim predavanjima, poselima, pesmom, muzikom i diletantskim predstavama. Knjiga o taboru ilustrovala je taj život, to je sokolska smotra i značajno sredstvo za sokolsku propagandu. U tekstu dat je opis života u taboru : dolazak, sređivanje tabora, svakodnevni život, ručak, odmor, izleti nedelјom i praznikom, predavanja i duhovna zabava (Kad se telo odmara, onda duh stvara”) posela, poseta kralјa Petra kao prestolonaslednika i starešine Saveza Sokola, sa kralјicom a docnije posetu kralјa Aleksandra. Knjiga je bila dopuna filma, a film se mogao smatrati ilustracijom knjige. Velјa Popović je pokazao, kakav je značaj života u prirodi, na čistom vazduhu, u bratskoj sredini. Pisac je istakao da je knjiga primer koji je trebalo podražavati. O svim letovanjima trebalo je ostaviti trajnog spomena. (18)sokol3

 Štampa Saveza Sokola pratila je prikazivanje filma i reakcije gledalaca na film. U svojim Izveštajima o radu Uprave Saveza Sokola Kralјevine Jugoslavije starešinstvo sokola je izveštavalo u kojim  mestima je bio prikazan film.

  Oj  letni  sivi  sokole”  bio   je   prikazan 1936.  na   Dvoru  kralјa  Petra II. Jedna  kopija  filma  bila   je  čuvana   u  dvorskoj  biblioteci (19).

 Film je svečano prikazan 19. februara 1937. u beogradskom bioskopu Uranijauveče i narednih dana. Premijeri su prisustvovali kralјevski namesnik  dr. Ivo Perović, ministar vojske i mornarice general Marić, … diplomatski predstavnici, članovi uprave, prosvetnog odbora i načelništva Saveza SKJ. Pred samo prikazivanje filma član uprave Saveza Sokola dr. Milorad Dragić u svom govoru rekao je : „… „Oj letni sivi sokolejeste apoteoza, pesma i himna radu i pravim zdravim radostima života.”  U režiranju filma od strane Saveza Sokola  učestvovali su Velјa Popović i Mihailo Milovanović. Muzičku obradu je izvršio Svetolik Pašćan, a razvijanje, sinhronizovanje, kopiranje i umnožavanje filma izvršeno je u Higijenskom zavodu u Zagrebu. U filmu su bili prikazani Bled, Vintgar, izvor Savice, Triglav, … . (20)

U okviru proslave otvaranja Sokolskog doma u Sarajevu, 6 novembra 1937. film Oj  letni sivi sokoleprikazan je u bioskopu Imperijal”. Pre početka filma prosvetar župe Sarajevo Ljubunčić ukratko je izneo značaj sokolstva. Projekciji filma su prisustvovali brojni predstavnici vojske, banske uprave, opštine, Saveza SKJ i Sokolske župe Sarajevo, sokoli i građani. (21) U članku  Sokolski film”, u časopisu Sokolske župe Mostar Knjiga za sokolsko selonapisano je da je  Prosvetni odbor Saveza Sokola  dovršio i pustio u promet film Oj  letni  sivi  sokole”. Film je bio prikazan u Mostaru od 10 do 17 oktobra 1937. Bio je dugačak 2.350 metara. Obrađivao je jednomesečni život sokola kraj Bleda, pod šatorima. U filmu su bile snimlјene najlepše narodne pesme i muzika iz svih krajeva Jugoslavije. Film je isticao radinost. Bio je preporučen od strane kritike, tako i od ministarstva za fizičko vaspitanje naroda. (22) U Mostaru je sedam dana prikazivan film Saveznog prosvetnog odbora Oj  letni  sivi  sokole”. Prikazan je zauzimanjem zakupca Tonkina KorzoJovanovića. Fim je gledalo 2.800 vojnika, građana, učenika i učenica. (23)

  Film je 1937. prikazan u Beogradu, Prilepu, Kosovskoj Mitrovici, Starom Trgu, Bitolјu, Prištini, Prizrenu, Šabcu, Valјevu, Crvenki, Čačku, Pančevu, Zemunu, Zenici, Starom Bečeju, Mostaru, Tesliću, Kovinu, Kragujevcu i Sarajevu

  Prikazan je 1938. u Vukovaru, Sušine Đurđenovcu, Jagodini, Novoj Gradiški, Sisku, Kumboru, Karlovcu, Nišu, Ćupriji, Dubrovniku, Petrinji, Crikvenici, Novom Vrbasu, Bitolјu, Čakovcu, Zaječaru, Zagorju ob Savi, Sinju, Delnicama, Požarevcu, Nem. Elemiru, Bulјkesu, Novom Mestu, Sremskoj Mitrovici, Vršcu, Bačkom Petrovom Selu, Slavonskom Brodu, Ljublјani, Staroj Pazovi, Jaša Tomiću, Sremskim Karlovcima, Daruvaru, Kutini, Virovitici, Jesenicama, Bledu, Brčkom, Bijelјini, Korčuli, Bosanskom Šamcu, Somboru, Laškom, Debelјači, Hrasniku i Domžalama. (24)  Godine 1939. Film je prikazan u Trbovlјu, Subotici, Rumi, Mariboru, Tržiću, Zagrebu, Ljublјani, Splitu, Celјu, Šibeniku, Tuzli, Sevnici, Slovenjgradcu, Banja Luci, Murskoj Soboti, Bjelovaru, Osijeku, Žuri, Vinkovcima, Slavonskoj Požezi, Derventi, Ljutomeru, Škofjoj Loci, Titelu i Ohridu. (25)

  Reakcije publike bile su različite u različitim sredinama. Film je bio prikazan u Sokolskom Domu u Sremskoj Mitrovici. Posetila ga je sva školska i sokolska omladina, dočim ostala publika nije pokazivala dovolјan interes. Izveštač lista Oko Sokolovoiz Beograda komentarisao je : „Steklo se uverenje da naša odrasla publika zapostavlјa film ovakve vrste filmovima s tuđinskim obeležjima i erotičnom i avanturističkom sadržinom. Već zato što je film na našem jeziku i što se njime manifestuje lјubav prema narodu i otadžbini  ne  bi trebalo da bude ovakvih pojava, koje bi nam takvo uverenje nametale.” (26) Nasuprot tome u izveštaju iz Trogira od 14 marta 1939.  isticalo se : „Jučer se u Trogiru prikazivao naš prvi Sokolski ton filmOj letni sivi Sokole”. Davane su dve pretstave koje su bile odlično posećene od članova i prijatelјa sokolstva. Ovaj tehnički odlično uređeni film ostavio je svojim sadržajem izvanredan utisak na publiku, koja je mnoge scene iz sokolskog života popratila sa oduševlјenim plјeskom i poklicima.” Urania Ton kino u Novoj Gradiški pisala je Savezu Sokola : „Film je odličan. Kad budete imali sličnih filmova molimo, izvolite nam odmah javiti.” (27) U Kneževu i Belom Manastiru 4 i 5 maja 1939. prikazan je sokolski filmOj letni sivi sokole !”. U članku uBratstvuistaknuto je da je  film na sve gledaoce ostavio snažan utisak. (28)

Sokolski Opšti prosvetni tečaj održan je od 6 do 20 avgusta 1939. u Saveznoj prosvetnoj školi u Beogradu. Tečaj je održan u studentskom domu u Beogradu. Tečajcima su bili prikazani filmovi sa sokolskih sletova i medicinski filmBič čovečanstva”. Specijalno za tečajce prikazan je filmOj letni sivi Sokole!”. (29) Film je bio prikazan i  iselјenicima iz Jugoslavije u SAD. Novine Amerikanski Srbobraniz Pitsburga donele su veliki članak o prikazivanju filma, u kome je između ostalog stajalo : Stariji, uz lepo uživanje gledanjem ovih filmova, … melodija lepe pesme, slušanjem milozvučnog jezikavideli su nešto i za pouku: Kuda bi stigli i doprli u našim narodnim organizacijama, da uvedemo u naše organizacije onu disciplinu, složan i planski rad, koji se video među Sokolima i Sokolicama na Bledu! Nije čudo što su ovo letovalište Sokola posetili Kralј i Kralјica, i što u spomen knjizi pročitasmo ime i kralјevića Tomislava … . Nema spora, ko god je ovaj govoreći film gledao, svaki je izašao sa programa radosnijega srca i uzdignute duše; a moguće i tugom za svojim starim zavičajem. Ne meri se sve samo sa fizičkom merom i novčanikom.”(30)

 Posle Prvog svetskog rata sokolska društva, podmladak Crvenog Krsta, Jadranska straža,  … prikazivala su filmove koji su ilustrovali njihova predavanjaUvideli su uticaj koji su filmovi imali na gledaoce u nerazvijenim sredinamaSem sopstvene proizvodnje filmova sokoli su sarađivali sa Zadrugom Jugoslovenski prosvetni film i Školom Narodnog zdravlјa u Zagrebu. Oni  su snimili niz filmova pre Drugog svetskog rata. Uglavnom su snimani propagandni ili zdravstvenohigijenski filmovi. Škola je snimala i dokumentarne filmove kao što je bio Oj  letni  sivi  sokole”, Kroz naše Kosovo ili  Ćirilometodov kor u tonfilmu”. Ti filmovi su mogli imati različite ideološke poruke i ako su ih snimili isti snimatelјi. Najvažniji dokumentarni film koji je imao i  vaspitni i propagandni karakter bio je  Oj  letni  sivi  sokolekojim je letovanje novosadske župe 1934. bilo je snimlјeno na filmu. Film je naručio Savezni prosvetni odbor Saveza Sokola Kralјevine Jugoslavije a snimila ga je Škola narodnog zdravlјa iz Zagreba. Iz Škole narodnog zdravlјa u snimanju su učestvovali reditelј Kamilo Bresler, pedagog Škole i član sokola; Aleksandar Gerasimov, inžinjer i Anatolij Bazarov, operater. U režiranju filma od strane Saveza Sokola učestvovali su Velјa Popović i Mihailo Milovanović. Muzičku obradu izvršio je Svetolik Pašćan, a razvijanje, sinhronizovanje, kopiranje i umnožavanje filma izvršeno je u Higijenskom zavodu u ZagrebuOd istaknutih sokola u taboru su radili sa omladinom Milan Stevanović, prvak u vežbama na vratilu i taborski horovođa kompozitor Svetolik Pašćan. U članku  Sokolski film”, u časopisu Sokolske župe Mostar Knjiga za sokolsko seloistaknuto je da su u filmu bile snimlјene najlepše narodne pesme i muzika iz svih krajeva Jugoslavije. Prosvetni odbor Saveza S.K.J. štampao je knjigu o taborovanju na Bledu, „Oj letni, sivi Sokoleilustrovanu sa slikama iz filma. Skoro svaka stranica imala je sliku iz filma. U svojim Izveštajima o radu Uprave Saveza Sokola Kralјevine Jugoslavije starešinstvo sokola je izveštavalo u kojim sve mestima u Jugoslaviji je bio prikazan film. Sa svoje strane sokolska štampa pratila je prikazivanje filma i reakcije gledalaca. Reakcije publike o filmuOj letni, sivi Sokoleu raznim oblastima bile su različite. Negde je film ostavio snažan utisak, bio dočekan sa oduševlјenjem, a negde je bio ignorisan od publike. Sa filmovima iz slovenskih zemalјa i filmom  Oj letni sivi Sokole!” Savez Sokola je želeo da se suprostavi prevlasti stranih (američkih i nemačkih) filmova u Jugoslaviji.

Saša Nedelјković,  član  Naučnog  društva za  istoriju  zdravstvene  kulture Srbije

Napomene :

  1. Kratak pregled rada oblasnih odbora društva Crvenog Krsta u”, „Glasnik Crvenog Krsta Srba, Hrvata i Slovenaca”, Beograd, MajJuni 1927, sveska 5.-6., str. 146,154;
  2. Rad Glavnog Odbora Crvenog Krsta Srba, Hrvata i Slovenaca”, „Glasnik Crvenog Krsta Srba, Hrvata i Slovenaca”, Beograd, Januarfebruarmartapril 1927, str. 52, 62, 63, 74, 76, 99;
  3. Jovan Udicki, „Sto sokolskih besedica”, Beograd, 1940, str. 5;
  4. Sokolski film na selu,  „Sokolska Prosveta”, Beograd, Januar 1935, God.V, br. 1, str. 39;
  5. Kulturna misija uskog filma”, Sokolska prosveta”, Novi Sad, januar 1934, br. 1, God. IV, str. 45;
  6. Izveštaji za 5 redovnu redovnu glavnu skupštinu Saveza Sokola Kralјevine Jugoslavije u Beogradu 12 maja 1935, str. 98;
  7. Jugoslovenski prosvetni film“, „Sokolska Prosveta“, Novi Sad, maj 1934, br. 5, str. 222-223; Aleksandar Saša Erdelјanović, „Ita Rina u predratnom jugoslovenskom filmu“, „Ita Rina“, Jugoslovenska kinoteka, Beograd, 2007, str. 62, 98, 99; Petar Volk, „Srpski film“, Beograd, 1996, str. 550; Petar Volk, Istorija jugoslovenskog filma, Beograd 1986,  str. 86, 88;
  8. Jugoslovenski prosvetni film zadruga SOJ Beograd“, „Sokolska Prosveta“, Novi Sad, Novembra 1932, God.II, br. 9,str. 412;
  9. Jugoslovenski filmski almanah”, Beograd 1933, str. 101;
  10. Vjekoslav Majcen, „Obrazovni film, pregled povijesti hrvatskog obrazovnog filma“, Zagreb 2001, str. 106, 256, 261, 262, 265, 266;
  11. Vjekoslav Majcen, „Obrazovni film, pregled povijesti hrvatskog obrazovnog filma“, Zagreb 2001, str. 260, 263;
  12. Dr. H.V., Zagreb, Ćirilometodov kor u tonfilmu”, Ćirilometodski vjesnik”, Zagreb, maj 1934, br. 5, str. 48, 49;
  13. Petar Ćulafić, Film u službi prosvećivanja sela”, Knjiga za sokolsko selo”, Mostar Sarajevo februar 1937, br. 2, str. 25; S.R, Kino pretstava u Divinu”, „Knjiga za sokolsko selo”,  Mostar Sarajevo februar 1937, br. 2, str.  11;
  14. Uzorno taborenje prosvetnog odbora Saveza SKJ”, Sokolski Glasnik”, Ljublјana, 22 decembra 1932, br. 51, str. 2;
  15. Izveštaji za 5 redovnu redovnu glavnu skupštinu Saveza Sokola Kralјevine Jugoslavije u Beogradu 12 maja 1935, str. 81;
  16. Sokolski film”, Vesti, Oko Sokolovo” , Beograd, 1 marta 1937, br.4, str.84;   Mih. A. Milovanović (Novi Sad), Viteški Kralј Aleksandar Prvi Ujedinitelј među Sokolima na Bledu 17 jula 1934 godine”,  Sokolska prosveta”, Novi Sad, novembar 1934, br. 9, str. 370;                   
  17. Velimir Popović, Mihajlo A. Milovanović, Oj letni,sivi sokole,, Prosvetni odbor Saveza Sokola kralјevine Jugoslavije, Novi Sad, 1934, str. 33, 84, 98, 99,114,119;
  18. Dr. Milivoj Pavlović, Skoplјe, Oj letni, sivi sokole”, Sokolski Glasnik”, Ljublјana, 1 januara 1936, br. 1, str. 6;
  19. Marija Blagojević, Vizuelna kultura sokola, str. 49, „Sokolska knjižnica, (Rastko Srpska kultura na internetu rastko.rs)
  20. Oj letni sivi sokole”, Sokolski Glasnik”,Beograd, 5 mart 1937, br. 6, str. 4;
  21. Svečano otvorenje velebnog Sokolskog doma  Viteškog Kralјa Aleksandra Ujedinitelјa u Sarajevu”,  Sokolski glasnik“, Beograd, 20 novembar 1937, br. 36, str. 1;                                                                                
  22. Sokolski film”, Knjiga za sokolsko selo”, Mostar, septembar 1937, br. 9, str. 199;
  23. Sokolski film”, Knjiga za sokolsko selo”, Mostar, Oktobar 1937, br. 10, str. 210;
  24. Izveštaj o radu Uprave Saveza Sokola Kralјevine Jugoslavije za godinu 1938 podnet na IX redovnoj glavnoj skupštini Saveza Sokola Kralјevine Jugoslavijeaprila 1939 godine”, str. 73;                                                                                                                                                            
  25. Izveštaj uprave Saveza Sokola Kralјevine Jugoslavije o radu u godini 1939, podnet X redovnoj godišnjoj skupštini 26 oktobra 1940”, str. 82;
  26. FilmOj letni, sivi Sokole ! ”, Sokolski život, „Oko Sokolovo”, Beograd, 9 Oktobar 1938,  br. 8;                                                                                                                         
  27. Izveštaj o radu Uprave Saveza Sokola Kralјevine Jugoslavije za godinu podnet na IX redovnoj glavnoj skupštini Saveza Sokola Kralјevine Jugoslavije 23.aprila 1939 godine”, str. 73;  
  28. B.S, „Okružni sastanak u Belom Manastiru”, „Bratstvo”, Osijek, 10 maja 1939, br. 5, str. 85;
  29. Antun Milinković, Slav. Brod, „Savezni prosvetni tečaj”, „Bratstvo”, Osijek, augustseptembar 1939, br. 9, str. 181, 182;
  30. Film, Oj, Letni Sivi Sokole”, u Americi”, Sokolski glasnik“, Ljublјana, 14 mart 1941, br. 11, str. 10;



Source link

RELATED ARTICLES

Most Popular

Recent Comments