субота, 29 јануара, 2022
spot_img
HomeSve vestiMOŽE LI 2022. GODINA DONETI KOLAPS

MOŽE LI 2022. GODINA DONETI KOLAPS

[ad_1]

Kao i Fed, ECB se opire povećanju kamatnih stopa uprkos rastu cena proizvođača i potrošača.

Inflacija potrošačkih cena širom evrozone je nedavno zabeležena na 4,9%, što čini realni prinos na nemačke petogodišnje obveznice minus 5,5%. Ali nemačke proizvođačke cene za oktobar porasle su za 19,2% u odnosu na pre godinu dana. Nema sumnje da proizvođačke cene tek treba da se u potpunosti uključe u potrošačke cene i da rastu, jer potrošačke cene moraju da idu mnogo dalje, što odražava ubrzanje pada valute ECB poslednjih godina.

Dakle, realno, ne samo da se negativne stope već povećavaju, već će ići i dalje u rekordno negativnu teritoriju zbog rasta cena proizvođača i potrošača. Osim ako u potpunosti ne napusti evro njegovoj sudbini na stranim berzama, ECB će biti prinuđena da dozvoli da njena depozitna stopa poraste sa sadašnjih, 0,5% kako bi nadoknadila depresijaciju evra. A imajući u vidu obim nedavne monetarne ekspanzije, kamatne stope u evrima će morati znatno da porastu da bi imale bilo kakav stabilizacijski efekat.

Evro deli ovaj problem sa dolarom. Ali čak i ako se kamatne stope povećaju samo na umereno pozitivnu teritoriju, ECB bi morala da ubrza tempo svog monetarnog kreiranja samo da bi održala visoko zadužene vlade članica evrozone. Devize su dužne da priznaju situaciju u razvoju, kažnjavajući evro ako ECB ne uspe da podigne stope i kažnjavajući ga ako to učini. Pad evra neće biti ograničen samo na kurseve u odnosu na druge valute, koje se u različitoj meri suočavaju sa sličnim dilemama, već će biti posebno akutan u odnosu na cene roba i osnovnih proizvoda. Moguće je da je deratizacija evra na stranim berzama već počela.

Ali postoji dodatni faktor koji se generalno ne ceni, a to je sama veličina repo tržišta u evru i opasnost po njega koju predstavljaju rastuće kamatne stope. Potražnja za kolateralom za dobijanje likvidnosti dovela je do značajne monetarne ekspanzije, pri čemu repo tržište nije delovalo kao marginalno sredstvo za upravljanje likvidnošću kao što je slučaj u drugim bankarskim sistemima, već kao akumulirajući izvor kredita. Ovo je ilustrovano na slici 4, koja predstavlja istraživanje ICMA-e o 58 vodećih institucija u evro sistemu.

Ukupan iznos za ovaj oblik kratkoročnog finansiranja porastao je na 8,31 triliona evra u neizmirenim ugovorima do decembra 2019. Kolateral uključuje sve, od državnih obveznica i zapisa do unapred upakovanog duga komercijalnih banaka. Prema ICMA anketi, dvostruko računanje, pri čemu se repo otkupi nadoknađuju obrnutim repo, je minimalno. Ovo je važno kada se uzme u obzir da je obrnuti repo druga strana repo, tako da s obzirom na to da su repo repo dodatni evidentiranim obrnutim repo transakcijama, zbir ova dva predstavlja validnu meru veličine repo tržišta. Vrednost repo transakcija sa centralnim bankama kao deo operacija zvanične monetarne politike nije uključena u istraživanje i dalje je „veoma značajna“. Ali repo kod centralnih banaka u uobičajenom toku finansiranja su uključeni.

Danas, čak i isključujući repo transakcije centralne banke povezane sa operacijama monetarne politike, ova cifra gotovo sigurno premašuje 10 triliona evra sa značajnom maržom, s obzirom na ubrzanu monetarnu ekspanziju od ICMA ankete, i kada se dozvoli učešće preko 58 registrovanih dilera. Važan element ovog tržišta su kamatne stope, koje uz depozitnu stopu ECB-a na minus 0,5% znači da banke mogu slobodno dobiti gotovinu u evrozoni bez ikakvih troškova.

Nulta cena repo gotovine postavlja pitanje posledica ako se depozitna stopa ECB vrati na pozitivnu teritoriju. Repo tržište će se verovatno smanjiti u veličini, što je jednako smanjenju neotplaćenih bankarskih kredita. Banke bi tada bile prinuđene da likvidiraju bilansnu aktivu, što bi dovelo sve negativne prinose obveznica u pozitivnu teritoriju, i više, ubrzavajući kontrakciju bankarskih kredita još više kako se vrednosti kolaterala obrušavaju. Štaviše, smanjenje bankarskih kredita koje implicira povlačenje repo finansiranja će skoro sigurno imati efekat brzog pokretanja krize likvidnosti u bankarskoj kohorti sa izuzetno visokim bilansom.

Postoji još jedno pitanje koje treba razmotriti u vezi sa kvalitetom kolaterala. Dok američki Fed prihvata samo veoma kvalitetne hartije od vrednosti kao repo kolateral, sa nacionalnim bankama evrozone i ECB prihvata se gotovo sve, moralo je da bude kada su Grčka i druge PIGS spasene. A skriveno spašavanje italijanskih banaka spajanjem lažnih kredita u repo kolateral je način na koji su uklonjene iz bilansa nacionalnih banaka i skrivene u sistemu TARGET2

Rezultat je da prve repo transakcije koje neće obnoviti komercijalne ugovorne strane su oni čiji je kolateral loš ili sumnjiv. Nemamo saznanja koliko je u pitanju. Ali imajući u vidu podsticaj za nacionalne regulatore u PIGS-u da smatraju nenaplative kredite kreditno sposobnim kako bi mogli da deluju kao repo kolateral, iznosi će biti značajni. Pošto su prihvatile ovaj loš kolateral, nacionalne centralne banke neće moći da ih odbiju iz straha da ne izazovu bankarsku krizu u sopstvenim jurisdikcijama. Štaviše, verovatno će biti primorani da prihvate dodatni repo kolateral ako ga komercijalne ugovorne strane odbiju i ako se žele sprečiti propasti banaka.

Uključeni brojevi su veći od kombinovanih bilansa stanja ECB i nacionalnih centralnih banaka.

Kriza zbog rasta kamatnih stopa u evrozoni biće drugačija od one sa kojom se suočava tržište američkog dolara. Sa globalnim sistemski važnim bankama evrozone (G-SIB) koje su do trideset puta mereno aktivom u bilansnom kapitalu, povećanje prinosa na obveznice od nešto više od nekoliko procenata verovatno će urušiti ceo evro sistem, šireći sistemski rizik na Japan , gde su njeni G-SIB-ovi slično usmereni, Velika Britanija i Švajcarska, a zatim SAD i Kina koje imaju najmanje operativno usmerene bankarske sisteme.

Od velikih centralnih banaka će biti potrebno da preduzmu najveće spasavanje bankarskog sistema ikada viđeno, čime će se smanjiti Lehman kriza. Potrebna ekspanzija valute i kredita od strane mreže centralne banke je nezamisliva i dolazi kao dodatak ogromnoj monetarnoj ekspanziji u poslednje dve godine. Stoga je u perspektivi kolaps kupovne moći čitavog sistema fiat valute, kao i vrednosti svega što od njega zavisi.

Nulta Tačka/InfoWars

[ad_2]

Source link

RELATED ARTICLES

Most Popular

Recent Comments