субота, 29 јануара, 2022
spot_img
HomeSve vestiVESTISrpski Alpi - Vesti online

Srpski Alpi – Vesti online

[ad_1]

JP „Stara planina“

Lepotica u magli

Za Staru planinu mnogi kažu da je nešto najlepše što priroda nudi u Srbiji dok je neki porede sa najvišim planinskim masivom u Evropi te nazivaju “Srpski Alpi”. Jedno je sigurno: omiljeno je mesto ljubitelja netaknute prirode i pentranja po kozjim stazama, raj je za skijaše i pravo “ostrvo s blagom” za istraživače.

Planinsku gromadu, a lepoticu istočne Srbije, odlikuju strme litice, vodopadi, reke, prebogat biljni i životinjski svet, ali i ski-staze i ski liftovi.

Impresivno prirodno nasleđe

Bogato prirodno nasleđe obuhvata Park prirode “Stara planina” i Specijalni rezervat prirode “Jerma”. PP “Stara planina” na visini između 1.100 i 1.900 metara najveće je zaštićeno prirodno dobro u Srbiji, koje je pet meseci godišnje pod snegom. U nekim delovima potpuno divlja, raspolaže velikim prostranstvom pašnjaka, bogatstvom šuma i vodenim tokovima. Ima više od 300 kilometara markiranih i obeleženih staza za planinarenje, pešačenje, planinsko trčanje i biciklizam. Njena najviša tačka u Srbiji je Midžor (2.169 m) sa kojeg puca pogled na veći deo Timočke krajine i Ponišavlja, kao i znatan deo bugarskog Podunavlja. Među turistima je posebno popularan Babin zub (1.758 m), koji je i zaštićeni rezervat prirode. Istoimeno skijalište čine četiri staze, četvorosedna žičara “Konjarnik” (kapaciteta 1.400 skijaša na sat), ski-lift “Sunčana dolina” (1.300 skijaša na sat) i dečiji ski-vrtić sa pokretnom trakom “Markova livada”.

Prva osmosedna gondola u Srbiji (“Jabučko ravnište”) puštena je u rad upravo na Staroj planini. Tu je i četvorosed “Babin zub”, kao i vezni ski-lift “Rudine”. Staze, različitih težina, dostupne su skijašima svih kategorija, dok je za ljubitelje ekstremnijih sportova obezbeđena staza za slobodnu vožnju. U slučaju nedostatka prirodnog snega, u ski-centru je izgrađen sistem za veštačko osnežavanje.

Ono što obavezno treba obići je Specijalni rezervat prirode “Jerma”, jedinstven kompleks dolina i klisura sa impozantnim liticama, višim od 700 metara, brojnim pećinama, jamama, uvalama, vrtačama i ostenjacima. Neverovatan je podatak da tamo živi ili povremeno nastanjuje više od 900 vrsta ptica i 365 vrsta sisara.

Jedna od prirodnih atrakcija Stare planine je i Zavojsko jezero, koje se u celoj dužini od 17 kilometara i lepoti najlepše vidi sa vidikovca Kozji kamen (1.180 m.n.v.). Odatle se pruža nezaboravan pogled i na meandre reke Visočice, Midžor i Babin zub. Nastavljajući dalje nailazi se na selo Rsovci gde treba posetiti Pećinsku crkvu. Dalje postoji pešačka staza kanjonom Vladikine ploče do istoimene pećine, a potom i do famoznog Slavinjskog grla.

Zimska idila u srcu Srbije

Mali Kolorado

– Ono što je Grand kanjon u Koloradu, to su staroplaninski Rosomački lonci (Slavinjsko grlo) u Srbiji, pa ne čudi što ovo remek delo prirode zovu Mali Kolorado – ističu u Turističkoj organizaciji Pirota.

Za spremnije planinare predlažu stazu do vidikovca Rosomački vrh (1.250 m.n.v.), a uz pratnju vodiča staze koje vode do Tri kladenca (1.900 m.n.v.), Tri čuke (1.926 m.n.v.), Vražje glave (1.934 m.n.v.) i Pakleškog vrha (1.300 m.n.v.). Preporuka je i odlazak do odmarališta Vrelo, svojevrsne vazdušne banje na sastavu Dojkinačke i Jelovičke reke.

– U selu Dojkinci se nalazi istoimeni planinarski dom, baza planinara, planinskih trkača i ostalih ljubitelja aktivnosti na planini. U njihovoj organizaciji moguć je obilazak planinskih vrhova, lokaliteta Ponor i Kopren, najuslikanijeg vodopada Tupavica, rezervata prirode Arbinje…- nabrajaju iz TO Pirota šta sve treba videti na Staroj planini uz napomenu da se tamo nalazi skoro trećina vodopada cele Srbije.

Kraj je pun izazova i za gurmane, koji treba da probaju pirotski kačkavalj, peglanu kobasicu, staroplaninsku jagnjetinu i vurdu. Razočaranih neće biti, jer je bogatstvo ovih ukusa rezultat viševekovne tradicije, a tu nema greške.

U JP “Stara planina” veruju da će ova zimska sezona biti uspešnija od prošle i da će, osim domaćih, ugostiti i znatan broj gostiju iz Bugarske, Rumunije, Makedonije, Grčke, Rusije i drugih zemalja.

Zimi najviše uživaju ljubitelji skijanja

– Stara planina nudi apsolutno sve što jedan moderan planinski centar može da ponudi zahtevnom gostu. Jedna je od poslednjih netaknutih prirodnih oaza u regionu i jednako savršena za rekreativce i obožavaoce ekstremnih sportova. Ujedno je kiseonička oaza i u momentu kada vam lekari kažu da treba da poradite na imunitetu, verujte mi da ne postoji bolji način od boravka na Staroj planini! Dobrodošli – poziva Goran Karadžić, direktor JP “Stara planina”.

Planinski lanac

U rimsko doba ovaj masiv se zvao Hemus, što znači “planinski lanac”. Turci su ga zvali “Kodža Balkan” ili samo “Balkan”, što znači “brdoviti kraj”.

Raznovrsnost Jerme

Specijalni rezervat prirode “Jerma” počinje od sela Sukova, Sukovskog manastira i jezera, pa sve do manastira Poganovo, a sistem obeleženih staza iz sela Vlasi vode do Vlaške i Greben planine do krečnjačkog masiva Asenovo kale (1.032 m) i pećine Vetrena dupka. Od životinjskih vrsta evidentirano je 110 vrsta ptica, 25 vrsta sisara, 11 vrsta vodozemaca i gmizavaca, devet vrsta riba, 181 vrsta leptira, 27 vrsta pipa, dve vrste pseudoskorpija… Posebno je značajno prisustvo retkih i zaštićenih životinja poput surog orla, riđeg mišara, jarebice kamenjarke, prdavca, buljine (od ptica) kao i slepih miševa, vidre i risa (od sisara). Na zaštićenom području sreću se i dve endemične pseudoskorpije i dva endemična pećinska beskičmenjaka, čija je zaštita od posebnog nacionalnog značaja. Posebno značajni objekti su pećina Vetrena dupka (sa kanalima dugim oko 4.000 metara) i jama Pešterica (duboka 160 metara). U klisuri se nadomak sela Poganovo nalazi manastir sa crkvom Sv. Jovana Bogoslova, podignut tokom 14. veka.

Staroplaninske brojke*

x 6 otvorenih staza
x 4 otvorene žičare
x 20 cm visina snega
x 30 cm visina utabanog snega
*Podaci preuzeti sa sajta skijalistasrbije.rs u trenutku pisanja teksta

Kako stići

Koordinate: 42°43’03” SGŠ, 24°55’00” IGD
Pirot – granični prelazi Gradina (sa Bugarskom ) 30 km/ Horgoš (sa Mađarskom) 500 km
Pirot – Stara planina 50 km
Beograd – Stara planina 312 km
Stara planina – Niš 76 km
Pirot – Temska 15 km, Rosomački lonci oko 30 km, Sukovsko jezero 15 km, Kanjon Jerme 30 km, Dojkinci 38 km, Rsovci 22 km, Kozji kamen 15 km, manastir Poganovo 27 km

Jezero uz kameno selo

Zavojsko jezero prebogato ribom idealno je mesto za šetnju. U blizini jezera je zanimljivo kameno selo Gostuša, a preporuka za obilazak su i selo Pakleštica i reka Visočica.

“Ćelavi Isus”

Čuvena freska “ćelavog Isusa” – “Isus mladenac” nalazi se u Pećinskoj crkvi Sv. Petra i Pavla u selu Rsovci. U Pirotu su i bogomolje Sveti Đorđe u Temskoj (sagradili rođaci cara Dušana u 14. veku), Sveti Jovan Bogoslov ili Poganovo (sagrađen u 14, a oslikan vek kasnije), Presvete Bogorodice ili Sukovski manastir (19. vek) i još mnoge druge zbog kojih pirotski kraj zovu “Mali Jerusalim”.

Fascinantan rečnik

Stara planina se prostire na teritoriji četiri opštine, a najbliže su joj Knjaževac i Pirot, kojem posebnost daje specifičan dijalekt zbog kojeg ćete pomisliti da ste u stranoj zemlji. Azdisal, baštojća, belja, žvanjćalo, odročljiv, tišljar, tlcanj, ćumbe, abdal i petličko su neke od pirotskih reči, za koje verovatno nećete znati šta znače. Ili rečenica: “Če se pravi abdal dok te ne podvali” (“praviće se da je budala dok te ne zezne”). Šteta je što preko novina ne možemo da dočaramo akcenat svih ovih “nepoznatih” reči, jer im on daje dodatnu draž. Da bi sačuvao dijalekt od zaborava, Piroćanac Dragoljub Zlatković je sakupio više od 33.000 reči i objavio ih u “Rečniku pirotskog govora”.

Oaza vodopada

Osim spomenute Tupavice, avantura koja se ne propušta je obilazak sela Topli Do, oaze staroplaninskih vodopada Pilj, Čungulj, Kurtul, Vurnje… Tu je i najveći među njima, ali i u Srbiji, vodopad Kaluđerski skokovi, dug 232 metara. U TO Pirot napominju da su za razgledanje bez vodiča dostupni samo vodopadi Tupavica i Pilj.

Momčilov grad

Kale, Momčilov i Pirotski grad nazivi su utvrđenja iz 14. veka, jednog od ponosa kraja. Podigao ga je vojvoda Momčilo za vreme vladavine kneza Lazara, a u vojnoj upotrebi je bio do polovine 20. veka. Osim tvrđave Kale obavezno treba obići brojne jedinstvene manastire i muzej Ponišavlja, koji je smešten u kući trgovca Hriste Jovanovića, poznatijeg kao Mali Rista. Tamo su snimani filmovi “Zona Zamfirova” i “Ivkova slava”, a uz lepu priču kustosa saznaćete sve o životu i običajima s kraja 19. veka.

[ad_2]

Source link

RELATED ARTICLES

Most Popular

Recent Comments