понедељак, 15 августа, 2022
spot_img
HomeSvetRUSIJAKriza u Kazahstanu: Uzdrman saveznik Moskve

Kriza u Kazahstanu: Uzdrman saveznik Moskve


EPA

Protesti u Kazahstanu

Zapaljena policijska vozila, zapaljena predsednička rezidencija, haos u Kazahstanu se nastavlja. Ta zemlja, koja je drugi najvažniji saveznik Rusije na postsovjetskom prostoru, važila je za stabilnu. Šta se desilo?

Ništa nije ukazivalo na doboku krizu, a onda se sve odigralo veoma brzo. U nedelju je u gradu Žangaozen, na zapadu zemlje, stotine ljudi protestovalo zbog poskupljenja goriva. Do srede, nemiri su se proširili u čitavoj zemlji. Hiljade demonstranata izašlo je na ulice. Protesti su se proširili i najvećim gradom Almatijem, bivšim glavnim gradom, gde je zapaljena i predsednička rezidencija.

Bilo je izveštaja o napadima na gradske uprave, o zapaljenim policijskim automobilima, razoružanim policajcima, pucnjavama i eksplozijama. Predsednik Kasim-Žomart Tokajev neočekivano je pokazao razumevanje za uzrok protesta i najavio poboljšanja, dok je njegova vlada podnela ostavku. U nekim regionima proglašeno je vanredno stanje, ali situacija je i dalje nepregledna.

Jedno je sigurno: to je najveća politička kriza u toj srednjoazijskoj republici, koja se do sada smatrala stabilnom autokratijom. Posledice bi mogle da se osete daleko izvan Kazahstana, jer je ta zemlja, među postsovjetskim državama, jedan od najbližih saveznika Rusije.

Rast cena, nestašica struje

Protesti su krenuli iz grada u kojem je pre tačno deset godina već bilo nemira. Žangaozen je grad na zapadu Kazahstana koji je bogat naftom. Prilikom gušenja nemira tada je poginulo više desetina ljudi i reputacija Kazahstana, kao mirne i umerene autokratije, počela je da puca.

Povod za te proteste bile su niske plate. Sada je to poskupljenje goriva na benzinskim pumpama. Od početka godine ono je dvostruko skuplje. Vlada, koja je u međuvremenu podnela ostavku, to je objasnila povećanom potražnjom i nedovoljnom proizvodnjom.

Ali u Kazahstanu je već duže vreme kriza, naročito u energetskom sektoru. Prošle godine, recimo, ta zemlja nije proizvela dovoljno električne energije, a bilo je i isključenja struje. Iz Rusije su stigle dodatne količine električne energije i Kazahstan planira izgradnju svoje prve nuklearke. I cene hrane su se toliko povećale, da je vlada morala na jesen da uvede zabranu izvoza govedine, sitne stoke, krompira i šargarepe.

Kasim Žomart Tokajev

Tranzicija vlasti

Kriza pogađa Kazahstan usred tranzicije političke moći. Bivšom sovjetskom republikom skoro tri decenije autoritarno je vladao prvi predsednik Nursultan Nazarbajev. Bivši komunistički šef Republike i partije imao je snažan uticaj u zemlji i uz pomoć zapadnih investitora obezbedio je relativni prosperitet u sektoru nafte i gasa. Nazarbajev je doneo odluku da umesto grada Almatija na jugu, na granici sa Kirgistanom, glavni grad bude novoosnovana Astana na severu zemlje, koja je u njegovu čast preimenovana u Nur-Sultan.

Nazarbajev danas ima 81 godinu. Bio je najdugovečniji vladar na postsovjetskom prostoru, kada je u martu 2019. godine najavio da se povlači. Kako je otkrio u jednom dokumentarcu, jedan od razloga bilo je narušeno zdravlje. Prema ocenama posmatrača, pre svega je želeo da izbegne borbe oko svog nasledstva.

Nursultan Nazarbajev

Novi predsednik postao je Kasim-Žomart Tokajev, dok je Nazarbajev donedavno još u svojim rukama imao pojedine uzde moći. Kao “vođa nacije2, bivši predsednik ostao je na čelu moćnog nacionalnog Saveta bezbednosti i vladajuće stranke Nur Otan. Tek u novembru 2021. Nazarbajev je najavio da će i vođenje stranke prepustiti 68-godišnjem Tokajevu. Tokajev je u sredu preuzeo funkciju šefa nacionalnog Saveta bezbednosti.

Moskva prati krizu u Kazahstanu

Plan Nazarbajeva za postepeni prenos vlasti sada je doveden u pitanje. Dešavanja u Kazahstanu pomno se prate u drugim bivšim sovjetskim republikama, posebno u Rusiji. Posle Belorusije, Kazahstan se smatra drugim najbližim saveznikom Moskve u evroazijskom regionu. Nakon protesta opozicije u Belorusiji 2020. godine, sada je uzdrmana još jedna zemlja sa kojom Moskva naročito blisko sarađuje ekonomski i politički.

Rusija, Belorusija i Kazahstan bili su 2010. godine osnivači Carinske unije, ambicioznog projekta ruskog predsednika Vladimira Putina. Iz nje je 2015. godine nastala Evroazijska ekonomska unija, kojoj pripadaju u Jermenija i Kirgistan. Putin i Nazarbajev imaju veoma blizak odnos i poslednji put su se sreli krajem decembra na sastanku država naslednica Sovjetskog Saveza, u Sankt Peterburgu.

Moskva je do sada oprezno reagovala na krizu u Kazahstanu. Ministarstvo spoljnih poslova Rusije pozvalo je na dijalog. Na početku protesta u Belorusiji, Rusija se slično ponašala, ali je zatim sa policijskim snagama bila spremna da pomogne da se protesti uguše. Nejasno je da li će nešto slično ponuditi i Kazahstanu.



Source link

RELATED ARTICLES

Most Popular

Recent Comments