петак, 19 августа, 2022
spot_img
HomeKULTURABOŽIĆZA PLODNU GODINU PUNU BERIĆETA: Šta treba uraditi sa Božićnom pšenicom posle...

ZA PLODNU GODINU PUNU BERIĆETA: Šta treba uraditi sa Božićnom pšenicom posle praznika?


Foto: Pixabay.com

Da bi izrasla do Božića treba je posaditi na Nikoljdan 19. decembra. Ako bude zelena i bujna i godina će bila plodna i berićetna.

Na drugi dan Božića kultno se iznosi pšenica i stavlja na rodne voćke. Simbolizuje život oživljavanje prirode i ukazuje na to kakvi će usevi biti.

U gradovima gde nema plodnih stabala voćki mlada pšenica se može staviti na bilo koje drvo u parku – važno je da se ne baci.

– Sve oko Božića je usmereno ka prirodi, ka novog vegetacionoj godini, ka novom letu zbog rađanja i plodnosti. Svako domaćinstvo koje poseduje recimo vinograd šalje domaćina u vinograde da se nazdravlja Božiću. Nose se i delovi badnjaka i kače za vinovu lozu da bi bilo grožđa, a vinograd rodan – rekla je etnolog Vesna Marjanović za RTS.

Dodaje da se na Badnji dan, kad se unese badnjak, stavlja na ognjište, kasnije u šporet da pregori i onda se delovi badnjaka nose u štale, a nose se i u vinograde ili na njive da bi bile plodne.

Delić badnjaka se čuva i iznosi se kultno na mali Božić, odnosno na julijansku Novu godinu koja ima rituale vezane i za Božić.

Badnjak se u nekim krajevima nazivali i veseljak.

Stari zapisi kažu da su Sloveni uvek poštovali šume i hrast kao najsvetije drvo s božanskim duhom.

Spaljivanje badnjaka usred zime nagoveštavalo je ponovno rađanje sveta.

Jedan od najlepših božićnih običaja je Mirboženje s težnjom da se održi mir i prekine zavada među ljudima pa se pri susretu pozdravljamo sa “Mir Božiji – Hristos se rodi”.





Source link

RELATED ARTICLES

Most Popular

Recent Comments