недеља, 14 августа, 2022
spot_img
HomeSrbijaNA TARI RASTU RETKE VRSTE OD ZNAČAJA ZA OPSTANAK ČOVEČANSTVA: Evo zašto...

NA TARI RASTU RETKE VRSTE OD ZNAČAJA ZA OPSTANAK ČOVEČANSTVA: Evo zašto je “Forbs” uvrstio srpsku planinu u Top 5 prirodnih čuda na Balkanu (FOTO)


Sve je više lokaliteta u Srbiji koji dobijaju fenomenalne kritike čuvenih svetskih magazina. Nakon što je britanski “Gardijan” Atomsku banju Gornja Trepča kod Čačka uvrstio među top deset u jugoistočnoj Evropi, američki “Forbs” svrstao je Nacionalni park Tara među pet prirodnih čuda na Balkanu koje treba videti ističući da je ovo područje nepregledno šumsko prostranstvo borova, jele i smrče i da postoji veliki biodiverzitet kultnih balkanskih vrsta koje žive unutar njegovih granica.

Da to nije bilo bez razloga i da se na planinskoj lepotici na jugozapadu Srbije zaista ima šta videti potvrđuje i podatak da je upravo Tara prirodno stanište endemske vrste Pančićeve omorike, ali i jedino mesto na Balkanu koji ima specifični rezervat prirode – Crveni potok.

“Na svojoj teritoriji Tara krije 17 specifičnih rezervata prirode koji se prostiru na 3323 hektara, a jedan od najstarijih koji je pod prvim stepenom zaštitite, jeste rezervat Crveni potok. Od izuzetnog je značaja za naučnike, jer je u njegovom središnjem delu smeštena takozvana Tepih livada, jedno od retkih preostalih tresetišta u Srbiji”, rekao je za RINU Ranko Milanović iz NP Tara.

PLANINSKA LEPOTICA: Tara je biser koji su sada prepoznali na svetskom nivou

Taj lokalitet je deo šumo tresave u središtu rezervata, a naziv je nastao zbog mekoće podloge usled ugibanja tresetnih slojeva. Na Tepih livadi se nalaze retke vrste belih mahovina koje polako nestaju, a od izuzetnog su značaja za čovečanstvo.

“One vezuju velike količine ugljen-dioksida, akumuliraju ga i prave treset, koji ima veliku važnost ali površine pod tresetnicima sve su manje i manje. Neophodna je maksimalna zaštita ovakvih lokaliteta i da se zabrani poseta turista, jer se Tepih livada gaženjem uništava, a posledice mogu biti dalekosežne”, izjavio je prof. dr Marko Sabovljević sa Biološkog fakulteta u Beogradu.

Rezervat Crveni potok nalazi se na visoravni Mitrovac, a ime je dobio po tome što se voda preliva preko zemlje crvenice, pa ceo predeo dobija upravo tu boju. Pod strogu zaštitu stavljen je pedesetih godina prošlog veka, a do tada kroz njega ljudska noga vrlo retko je koračala. Obrastao je mešovitom šumom smrče, jele, jove i Pančićeve omorike.

PANČIĆEVA OMORIKA NA TRESETU: Još samo tri stabla ove endemične vrste rastu na Tari

“Ovo je jedini primer u svetu da se Pančićeva omorika može naći na tresetu, ali ona je ovde izuzetno ugrožena jer je ostalo još samo tri stabla. U okviru prekograničnog projekta koji se realizuje u cilju zaštite ove endemske vrste, naučnici su uzeli u obzir sve faktore koji doprinose njenom nestanku, i nadamo se da ćemo uskoro doći do rešenja. Jedan od kurioziteta u ovom rezervatu jeste Crna Jova koja mahom raste u močvarnom području, a ovde je nadmorska visina preko 1.000 metara”, rekao je Ranko Milanović.

Oči u oči sa mrkim medvedom samo na Tari

Osim po endemskim vrstama padine ove planine su jedno od retkih mesta gde još uvek žive mrki medvedi. Skrovita stanište Tare omogućila su opstanak najbrojnijoj i najznačajnijoj populaciji medveda u Srbiji. U Nacionalnom parku Tara živi oko 60 odraslih jedinki, a njih 18 je markirano i prate se preko GPS ogrlice i foto zamki.

STIGAO NA VEČERU: Kamere uhvatile medu kako mezi ono što su mu ostavili radnici šumskog gazinstva i lovci

“Godinama unazad vrši se monotoring mrkog medveda. Na taj način ustanovili smo da se itekako puno kreću. Dešavalo se da mlađi medvedi koji traže svoj životni prostor pređu dnevno do 60 kilometara, a neki su za devet meseci prešli čak oko 1800 kilometara, međutim većina njih se vraća u svoje prirodno stanište tokom hibernacije”, rekao je Milanović.

Tara kao prirodno stanište mrkih medveda vrlo često je na turističkoj mapi ljubitelja životinja. Da bi se potpuno spojili sa prirodom posetioci su u mogućnosti da obiđu i autentične čeke na koje medvedi dolaze po hranu.

Tekst&Foto: RINA



Source link

RELATED ARTICLES

Most Popular

Recent Comments