U sećanju
Između dvaju konačnica ljudskog bića, godine rođenja i smrti, je ogroman i neizmerljiv prostor života. Neko uspeva da se svojim postojanjem udene u hroniku jednog grada, a Milan Nikolić i po svome nadimku Cvrka ostaće ubeležen po boemskom i sportskom srcu i poslanju. Svakako jedan od najtalentovanijih sportista koje je ovaj grad iznedrio, i poznaje se po tome da je bio i odličan bokser, fudbaler, i ko zna šta sve još, da se oprobao u tome. Kao bokser BK “Mačve“ u mlađim uzrastima borio se na prvenstvu tadašnje SFRJ. Ne po snazi, ali po brzini i promišljenosti, Crvrka je bio vrhunski bokser. U bokserskoj školi, koju je vodio tadašnji trener Đorđe Bajić Moruna, iznikli su brojni šampioni, ali Cvrka je bio bokser sa duhom i dušom koja oličava onu iskonsku, plemnitu veštinu. Primera radi na Trkalištu, gde su trenirali ispod starih tribina, zagrevanje je bilo pet kilometar trčanja, onda dolazi žestok trening, stotine udaraca, eskivaža, sparingovanje, a na kraju treninga sigurno se u znoju izgube čitavi kilogrami. O tom sportskom duhu govori i jedna priča, jedna utakmica boksera sa tadašnjim klincima sa Trkališta, gde su bokseri izgubili sa 1:0. Ali, nije bio nijedan oštriji start niti grubost!
Kao fudbaler prošao je gotovo sve šabačke klubove… Tražio je ga je tadašnji trener FK “Mačve“ Puša Pajević za navalnog igrača, a on je to zasluživao svojim tehnikom i proniciljivošću. Pamti se utakmica za “Borac” gde je nakon poništenog gola iz kornera to učnio još jedanput. A mogao je kad god je hteo da pogodi ciljano mesto. Ipak, u Šapcu će najviše ostati duge i zanimljive priče o kafanskom i boemskom životu. Naravno, ne one jeftine i prizemne, nego one duhovite, u čemu je Cvrka znao meru, a bio je i izuzetno obavešten o svemu. Jedan je od retkih koji je poznavao rodoslove pojedinih šabačkih porodica, zapravo znao je mnogo toga o ljudima, i to uglavnomono dobro, ono čega danas nema. Može se reći da je bio mangup, u najboljem smislu te reči, ali bi mu pre pristajalo ono francusko lo gamin“ (gamen – šeret, spadalo)… Ostaće upamćene i neke “epske“, a tada prave viteške tuče. Tako je bila i jedna protiv jednog od najačih ljudi u državi, zatvorenika iz Mitrovice, ali je Cvrka viteški priznao poraz, i nije dao da se iko umeša. Nakon toga otišli su na piće…
U onom poznijem dobu viđao se u Šapcu, najčešće na biciklu, a bivao je i u društvu svojih dobrih poznanika u bifeima ”Radnički”, “Kasina”, „Ragina glava“… Toga više nema, ali će ostati sećanje na jedno doba koje obeležava ovaj grad i njegove žitelje.
D.E.
