U Srbiji je od 1. januara počela primena brojnih zakonskih novina u ekonomiji pre svega onih koje se odnose na e-fakture, porez na dohodak građana, posebno odredbi vezanih za radnike na internetu tj. frilensere, doprinose za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje.
Kada je reč o doprinosima, smanjuje se stopa doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje sa 25 odsto na 24 odsto, pri čemu se smanjuje stopa na teret poslodavaca, dok ona na teret zaposlenih ostaje ista.
Istovremeno se neoporezivi iznos zarade povećava sa dosadašnjih 19.300 na 21.712 dinara.
Sledeće godine povećava se i to za 14,3 odsto minimalna zarada, plate u javnom sektoru za 12,5 odsto, u vojsci za 25 odsto a penzije za 12,1 procenat.
Od 1. januara slede i novine u sistemu elektronskih faktura, jer slanje, primanje i čuvanje e-faktura postaje obavezno i za privatne firme koje su obveznici poreza na dodatu vrednost, čime se zaokružuje proces uvođenja ove vrste faktura.
Izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana, usvojene u decembru, najveće novine donose za radnike na internetu odnosno frilensere, koji će moći da se opredele između dva modela plaćanja poreza i doprinosa.
Kako je Tanjugu rečeno u Ministarstvu finansija prema prvoj opciji, oporezivi prihod se utvrđuje tako što se ostvareni prihod u kvartalu u bruto iznosu umanjuje za normirane troškove od 96.000 dinara.
U ovom slučaju, porez na dohodak se plaća po stopi od 20 odsto na oporezivi prihod, doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje po stopi od 24 odsto, a doprinosi za obavezno zdravstveno osiguranje po stopi od 10,3 odsto, s tim da osnovica doprinosa za zdravstveno osiguranje za kvartal ne može biti niža od trostrukog iznosa 15 odsto prosečne republičke plate u prethodnoj godini.
Prema drugoj opciji, oporezivi prihod utvrđuje se tako što se kvartalni bruto prihod umanjuje za normirane troškove od 57.900 dinara uvećane za 34 odsto bruto prihoda ostvarenog u kvartalu.
Na tako utvrđen oporezivi prihod plaća se porez na dohodak građana po stopi od 10 odsto a doprinosi za obavezno socijalno osiguranje po istim stopama, kao i u prvom modelu.
Oporezivi prihod predstavlja osnovicu za obračun visine doprinosa, s tim što su kod ovog modela propisane kvartalne minimalne osnovice za doprinose i to za doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje, najmanje trostruki iznos najniže mesečne osnovice doprinosa i za doprinos za zdravstveno osiguranje najmanje trostruki iznos 15 odsto prosečne mesečne plate u Srbiji isplaćene u prethodnoj godini.
U Ministarstvu pojašnjavaju da je novim zakonskim rešenjima obveznicima omogućeno da za svaki kvartal utvrđuju i plaćaju porez i doprinose, pri čemu svaki put mogu da se opredele za jednu od dve opcije nezavisno od toga koju su opciju izabrali za prethodni kvartal.
Rok za podnošenje poreske prijave je 30 dana od isteka kvartala u kome su ostvareni prihodi za koje se podnosi prijava a ona se podnosi u elektronskom obliku preko portala Poreske uprave ili u papirnom obliku.
Ovakav način utvrđivanja i plaćanja poreza i doprinosa primenjivaće se na prihode ostvarene počev od 1. januara 2023. godine.
Zakonom o porezima na imovinu predmet oporezivanja je proširen porezom na poklon i nasleđe, kao i porezom na prenos apsolutnih prava, na prenos prava trajnog korišćenja parking mesta u otvorenom stambenom bloku ili stambenom kompleksu s obzirom na to da se to pravo može prometovati trećem licu u obimu stečenog prava.
Izvor /politika rs
Foto/printscreen/efaktura.gov.rs
