Pogrešni budžet u pogrešnim rukama…
Na tragu republičkog budžeta, gde se lakomisleno troše milijarde dinara pa čak i evra, je i budžet Grada Šapca. Nominalno najviše u istoriji grada, 6,1 milijardu dinara, ali naprednjačka vlast ne zna da odabere prioritete koji će davati najviše efekta za najveći broj stanovništva. Uostalom i Isidora Sekulić pisala je i isticala tu nedovršenost u Srba, ali koja ima pogubne posledice.
Za protekle dve decenije demokratske vlasti Šabac je gotovo od kasabe dosegao odlike jednog srednjevropskog grada. Počev od 2000. godine, kad nije bilo nijednog ispravnog kamiona smećara, a prvi su došli kao donacije, ili za polumračne ulice gde je bio samo jedan kamion – dizalica za četiri opštine, nedostajale su i kosilice za travu, javni toalet, trotoari neravni i mnogo puta krpljani…
Prvi kredit tadašnja lokalna vlast je podigla da izmiri obaveze telefonskih priključaka za građane… U poređenju, na primer, sa Valjevom, uređenim Tešnjarom i centrom grada, Šabac se mogao postideti.
Izgrađeni su trotoari od behatona, grad je dobio Jevremovu ulicu koju su čitaoci “Blica” proglasili najlepšom u Srbiji, završena je gasifikacija sa više od 200 kilometara gasovoda, a malo ko ima i katastar podzemnih vodova. Dobio je kao jedini u Srbiji potpuno nov i funkcionalan Katastar, koji je finansirala Svetska banka. I jedan do najvažnijih iskoraka bio je izlazak na reku, nakon višedecenijske omeđenosti kasarnom…
U kasnijem periodu Šabac je itekako odskočio po rešenjima na evropskom nivou. Jedini je izgradio, uz pomoć Evropske unije, funkcionalno postrojenje za prečišćavanje otpandih voda, za koje su tadašnji naprednaici govorili da je nepotrebno i da lokalna vlast “vodi računa više o ribam nego o stanovnicima”. Ali, taj projekat njije završen i zaokružen, jer je potrebno uložiti i u tzv. liniju mulja, gde bi se čvrsti ostaci kompostirali i još dobila energija.
Takođe, izgrađena je, opet uz pomoć Evropske unije, higijenski zaokružena regionalna deponija u Sremskoj Mitrovici, a objedinjeno je i prikupljanje otpada i smeća sa celog područja Grada. Ali, opet nedostaje novi krak, a to je kvalitetno razvrstavanje i recikliranje otpada. U Srbiji se reciklira manje od pet odsto otpada, a u razvijenom svetu više od 90 odsto.
Započet je ambiciotan projekat Sava parka, sa 300 hektara zelenog pojasa, ali je potrebno nastaviti ulaganje sa oko sto miliona dinara godišnje, da bi se dobila jedna itekako potrebna gradska oaza za stanovnike.
Jedan novi pristup bio je sa modernom kvantaškom pijacom, sa svom potrebnom infrastrukturom, koja bi i marketinški bila na evropskom nivou, ali kao za osvetu, ta lokacija je izbrisana u naprednjačkim planovima.
Šabac je od 2003. iskoračio na reku, najviše sa Šabačkim letnjim festivalom. Postao je regionalni centar ljubitelja pop i rok muzike, ovde su dolazili Azra, Marta Šebešćan. Masimo, Goblini, Darko Rundek, Josipa Lisac… I dok su se na ovim prostorima ponovo čuli ratni bunjevi ovde je bilo mesto susretanja i istinski praznik muzike. Dolazilo je na desetine hiljade mladih, ne samo iz grada i već i okolnih država, a jedan od najvažnijih rezultata da su ovde nastupali mladi benodvi, kao prvi koraci na muzičkoj sceni. Toga više nema u naprednjačkim radikalnim planovima.
Nakon podsticaja sa dubinskim bunarima u Pocerini, dobijeno je oko hiljadu hektara pod jagodama, a prihod se godišnje meri sa oko 30 miliona evra. I umesto da se u selo ulaže jer u njemu i od njega živi gotovo polovina stanovništva, krajnje zanemaren je inovativni projekat „kap po kap“ za oko 10.000 hiljada hektara u Mačvi i Posavotamnavi, što bi dupliralo prinose. Pokzalo se da su suše u Srbiji neminovnost, prošle godine prinosi kukuruza su čak prepolovljeni, a cene hrane su skičile za 50 pa i više odsto.
Urađen je i jedinstven projekat termoizolacije zgrada, sa više od tri hiljade stanova, a uštede su do trećine tako skupe i nedostajuće energije. Nije se nastavilo započetim tempom, a energija je postala svetski problem. Srbija uvozi i struju i gas, a cena je ogromna, na milijarde evra.
Evropski korak bila je i revitalizacija Benske Bare, uloženo je oko dvesta miliona dinara, ali je dobijen potpuno nov koncept urbanog življenja. Nije se nastavilo na Trkalište, gde ima oko pet hiljada stanova, a dobit bi bila višestruka.
Šabac je dobio i jedinstven gradski trg, za svega pola miliona evra, a to je ono što krasi pravi gradski trg, od starih Grka pa naovamo. Tu se i deca igraju, leti trčeći između vodoskoka, a noću fudbala i odbojke, dok ostali građani imaju zaista mesto za odmor i susretanja.
Kao najveću investiciju naprednjačae vlast planirala je Mačvanski trr, sa enormnom cenom od gotovo milion evra. Osnovno je pitanje ko će se po njemu šetati?! Godinama čami i propada nekada čuveni Dom JNA, zdanje arhitektonske i civilizacijske vrednosti, dok gradu nedostaje Gradska većnica, velika i reprezentativna sala za koncerte i druge skupove, prostor za brojne organizacije i društva.
I dok Sremska Mitrovica ulaže 30 pa i više miliona dinara u gradsku lažu, Šabac je postiđen sa svojim Starim gradom. Nedostaju projekti sa osavremenjavanjem i uređenjem plaže i čitavog ovog komleksa, a čak se ne čisti ni priobalje od mulja. Sprudovi osvajaju, i ako se nešto uskoro ne preduzme u Savi će niknuti nova velika ada a okolo baruštine.
Lokalne vlasti bi trebalo da rade u korist dobrobiti svojih građana, a to bi moglo efikasno da se sprovede kroz širu javnu raspravu i predlaganje novih ideja. Toga nije bilo, naprednjačka vlast nikako ne uvažava mišljenje građana, pa se pokazala kao nedosrasla zadacima za opšte dobro. A te pare upravo dobijaju od tih istih građana. Na delu je obrnuta piramida vrednosti, a najviše gube sami građani.
D.E.
